ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 27/01/2020

МАНАСТИР САСЕ СКОРО ОСАМ ВИЈЕКОВА НАДАХЊУЈЕ СРПСКИ НАРОД

 

И када је био рушевина, српски народ је долазио и црпио духовну снагу и вјеру тврду из његових зидина

 

Пише: Миро ПЕЈИЋ

СРЕБРЕНИЦА, 27. ЈАНУАРА /СРНА/ - Манастир Свете Тројице у Сасама код Сребренице један је од најстаријих српских манастира, изграђен 1242, односно само 23 године након што је Српска православна црква /СПЦ/ стекла аутокефалност, захваљујући првом српском архиепископу Светом Сави.

Ктитор манастира био је краљ Урош Први Немањић, познат као синовац Светог Саве Милутин, а након њега манастир је обновио и о њему свесрдно бринуо цар Урош Нејаки.

Само 13 година након осамостаљења СПЦ 1219. године, формирана је и Православна митрополија сребреничка 1232. и од тада Сребреница постаје колијевка православља на простору БиХ, а манастир Сасе духовно средиште средњег Подриња.

Занимљиво је да се назив Сребреница у документима први пут помиње 1232. године, односно исте године када је формирана Митрополија сребреничка, а само деценију касније саграђен је и манастир у Сасама.

У својој, готово осмовјековној историји манастир су више пута разарали освајачи, али је временом обнављан и увијек био духовно средиште српског народа средњег Подриња, па и у периоду када је био у рушевном стању. И тада је српски народ долазио и црпио духовну снагу и вјеру тврду из његових зидина.

ПОСЉЕДЊА ОБНОВА ЗАВРШЕНА 2010. ГОДИНЕ

Игуман Методије говори Срни да је, према писаним налазима, манастир обновљен 1858. године, а манастирска црква 1989. године, али је и у посљедњем рату девастиран и обновљен у периоду од 2003. до 2010. године. Тадашњи владика зворничко-тузлански Василије освештао га је 18. септембра те године.

Манастир као своју крсну славу прославља Свету Тројицу, а ктиторска слава овог храма је Свети цар Урош Нејаки, 15. децембра.

Изглед манастирске цркве је необичан и, према ријечима игумана Методија, не припада ниједном стилу градње манастира, већ је прилагођен ондашњем начину изградње објеката у овом крају са високим стрмим кровом.

"У то вријеме био је такав начин градње неимара из Осата, подручја којем припада и овај храм. Претпоставља се, иако писаних трагова нема, да су га градили мајстори-дунђери из овог краја познати као осаћански неимари", прича отац Методије.

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ СТОЛОВАО У САСАМА

Игуман истиче да је, према предању, манастир Сасе посебно помагао Свети деспот Стефан Лазаревић, који је једно вријеме и столовао у овом манастиру.

Упоредо са обновом манастира, након грађанског рата у БиХ, уређен је манастирски комплекс и изграђена палионица свијећа, те импозантни манастирски конак у коме двојица свештеномонаха, који брину о овом храму, угошћавају групе вјерника који овдје долазе, затим културно-умјетничка друштва и организоване групе вјерујућег народа.

Отац Методије напомиње да су од блаженопочившег патријарха српског Павла добили честицу моштију Светог цара Уроша Нејаког, а од епископа никшићко-будимљанског Јоаникија Манастир Свете Тројице у Сасама добио је честицу моштију краља Уроша Првог Немањића, које чувају у овом храму.

Манастир Сасе нема земљишног посједа, па тиме ни развијену економију. Одржава се од прилога вјерника који овдје долазе у већем броју јер је овај манастир вишевјековно културно и духовно средиште народа средњег Подриња, Бирча и Романије.

"Овдје на исповиједање и свету тајну причешћа долазе вјерници из средњег, али и доњег Подриња и Мачве, те са простора Романије. Многима испунимо жељу да овдје крсте дјецу, а понекад се обављају и вјенчања. У овдашњем народу постоји традиција повременог посјећивања Манастира Свете Тројице, и то често буде и радним данима када већи број породица посјети манастир, присуствује молитвама, прислужи свијеће за здравље живих и покој душа својих умрлих сродника и пријатеља", говори игуман.

ФИРМА "ГРОСС" ПОМАЖЕ МАНАСТИР

Игуман Методије као највећи проблем за живот манастира и посјете вјерника истиче лош прилаз овом комплексу јер је ријеч о 2,5 километара лошег макадамског пута од насеља Сасе до манастира.

Он наводи да имају добру, готово фамилијарну сарадњу са фирмом "Гросс", која користи руду олова и цинка из Рудника "Сасе".

"Од те фирме имамо огромну подршку. Њени радници и механизација чисте и одржавају пут до манастира. Да није те сарадње, ми бисмо често били одсјечени због непроходности пута. Било је и других облика помоћи и подршке животу манастира и увијек смо наилазили на разумијевање у том колективу, на чему смо им посебно захвални", каже игуман Методије.