ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 05/02/2020

МАНАСТИР ЛОВНИЦА - ДИО НЕБА НА ЗЕМЉИ

 

Игуманија Јована наводи да би два-три дана могла да прича о примјерима како Господ помаже људима, а пошто је ово велика светиња и велика чуда се дешавају

 

Пише: Горан ПЕРИЋ

ШЕКОВИЋИ, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - За седам вијекова, колико постоји, сваки милиметар земље на којој је подигнут манастир Ловница у Шековићима напојен је молитвама и представља дио неба на земљи, рекла је Срни игуманија овог манастира Јована, казујући чудесну причу о прошлости и значају овог великог православног светилишта.

Ловница је женски манастир о којем тренутно брину четири монахиње и манастирски духовник, јеромонах Јован.

"Посљедњих година све више и више вјерујућег народа долази у манастир, тражећи лијек души и тијелу, а пошто је ово велика светиња и велика чуда се дешавају, могла бих да вам причам два-три дана о примјерима како Господ помаже људима. Народна предања кажу да је манастир Ловница на другом мјесту по исцјељењима, послије Острога", каже игуманија Јована Срни.

Манастир Ловница налази се на извору ријеке Ловнице код Шековића, по којој је и добио име. У неким књигама спомиње се и назив Ломница, али је у народу општеприхваћен овај назив.

Манастирска црква посвећена је светом великомученику побједоносцу, љекару душе и тијела Светом Георгију и тај дан се прославља као манастирска крсна слава 6. маја сваке године, прича игуманија Јована.

"Осим манастирске славе, манастир Ловница прославља и два велика српска сабора, и то Ивањдан, рођење Светог Јована Крститеља, када традиционално Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански служи вечерњу службу у кругу манастира, на којој буду стотине и стотине вјерника из свих крајева. Други српски сабор је Успеније Мајке Божије или Велика Госпојина, 28. августа", истиче игуманија манастира.

Према народном предању, Црква Светог Георгија је чудесним пресељењем сама себе лоцирала, а то су први уочили ловци тог краја. Они су, каже предање, то мјесто показали градитељима, те је манастир назван по њима.

Друго предање казује да је Ловница задужбина краља Драгутина Немањића из 13. вијека, који је као српски краљ управљао и сјевероисточном Босном.

"Драгутин сазида манастир гдје је лов ловио и мјесто које га је љепотом задивило", наводи се у предању.

Чак се помиње и "ловни дворац", који је био смјештен негдје у близини Ловнице.

Повезивање манастира Ловница и краља Драгутина потврдио је његов биограф архиепископ Данило, који у својим списима говори о великој ревности српског краља у подизању цркава и учвршћивању православља у Босни.

"Ми знамо да је лоза Немањића саградила многе цркве и манастире широм наших простора. Осим Ловнице, саградили су и манастир Папраћу, Тавну и друге цркве и манастире", напомиње игуманија Јована.

У збирци Српске академије наука и уметности под редним бројем 59 налазе се и први писани подаци о манастиру Ловница, а односе се на два записа у типику.

ЖИВОПИС НАЈПОЗНАТИЈЕГ СЛИКАРА, ПЕЋКОГ МОНАХА ЛОНГИНА

Први запис настао је у Ловници 6. новембра 1578. године у вријеме јеромонаха Арсенија. Те године је израђен иконостас и започет живопис црквених зидова, које је радио тада најпознатији сликар у српској цркви, пећки монах Лонгин.

"Када уђемо у свету цркву изнад самог улаза можемо да видимо како је монах Лонгин дивно осликао у композицији Успеније Мајке Божије, гдје се види када се Мајка Божија упокојила. По њену душу је дошао Господ, са светим апостолима и архангелима и њену душу су узели у царство небеско", казује монахиња Јована.

Ктиторска композиција манастира насликана је у припрати и приказује како "смирени Генадије и Акакије" као оснивачи држе модел цркве између себе, обучени у монашке ризе.

Са сигурношћу се не може рећи ко су били ловнички Генадије и Акакије, али се претпоставља да су припадали имућнијем сталежу.

У манастиру Бешенову на Фрушкој Гори све до Другог свјетског рата налазило се јеванђеље из 1592. године, писано у Ловници, када је уништено. У том јеванђељу монах Григорије описује личности свог времена, старца Акакија, пећког патријарха Јована, митрополита Аксентија и друге.

Још један псалтир, који је био у херцеговачком манастиру Житомислић, свједочи о манастиру Ловница из 1603. године, иако се не може са сигурношћу закључити да је у Ловници и преписан, али јасно упућује на везу овог манастира са православним манастирима широм српског националног и духовног простора.

ОБНОВА У ПЕРИОДУ МЕХМЕД-ПАШЕ СОКОЛОВИЋА И ЊЕГОВОГ БРАТА ПАТРИЈАРХА МАКАРИЈА

Обновом Пећке патријаршије 1557. године и залагањем везира Мехмед-паше Соколовића, који је за српског патријарха поставио свог брата Макарија, почиње период обнове цркава и манастира, па и старог манастира Ловница.

Данашња црква грађена је одмах послије обнове Пећке патријаршије, шездесетих или седамдесетих година 16. вијека, а због веће безбједности увучена је сасвим под планину, до извора Ловнице, како би мање била "изложена очима" Турака.

Ловничка црква представља једнобродну грађевину са ужом припратом и петостраном апсидом, те основом у облику сажетог уписаног крста.
Црква је грађена од ломљеног, а портали и допрозорници од клесаног и квалитетног камена.

ЈЕДАН ОД НАЈБОЉИХ ЖИВОПИСА ИЗ ТУРСКОГ ДОБА

Живопис у унутрашњости цркве један је од најбољих из турског доба и представља највећу вриједност те светиње.

Сачуван је готово у цијелости, осим на сјеверном зиду, гдје је незнатно оштећен.

Велику вриједност имају портрети ктитора монаха Акакија и Генадија и лик готово савременог светитеља Светог Ђорђа Новог. Необична је појава и лик Светог Петра Коришког, домаћег пустиножитеља.

Пријестона икона Богородице представља једну од најљепших икона Мајке Божије на подручју Српске православне цркве.

Царске двери, израђене у позлаћеном дуборезу, приказују Благовијести.
Поред Христове пријестоне иконе налази се икона Светог Георгија, патрона ове цркве.

Посебну и важну цјелину живописа монаха Лонгина представља "Небеска литургија" у кубету. На њој је осликано како Христос као архијереј сам служи, уз саслужење анђела, које причешћује под оба вида: "Ово је тијело моје, ово је крв моја".

Ловнички живопис је драгоцјен материјални свједок далеке прошлости и општег стваралачког заноса послије обнове Пећке патријаршије, као и јединства православног народа с обје стране Дрине у заједничкој борби против турског завојевача.

СТАРЕ КЊИГЕ

Од старих књига у манастиру Ловница налази се Октоих Божидара Вуковића из 1537. године, који је штампан у Венецији, као и поједини дијелови љетописа и нешто руских штампаних издања из 18. вијека, која су стизала као прилози и поклони.

Послије пораза аустријске војске у којој су били и многи Срби, услиједила је велика одмазда Турака. Страдали су многи манастири у Србији и Босни, а неки су потпуно опустјели.

Таква судбина задесила је и Ловницу, гдје су спаљене манастирске ћелије и конаци, црква је опљачкана, али није горјела.

У Другом свјетском рату и кров и конак цркве су горјели, а у непосредној близини манастира била је смјештена партизанска болница. О великом страдању народа у том рату свједочи борачко гробље, које се налази уз манастирско имање.

Послије Другог свјетског рата организована је још једна обнова манастира. Реконструкција конака и рестаурација живописа и иконостаса почели су 1952. године, а од 1979. поново је окупљена заједница монахиња и у потпуности обновљен манастирски живот.

Први пут у историји манастира 2006. и 2007. године рађена је рестаурација фресака.

"И, као што видите, стручњаци Завода за заштиту споменика културе Републике Српске из Бањалуке веома су успјешно урадили свој посао", каже игуманија Јована.

Новом изгледу манастира највише су допринијели умировљени епископ зворничко-тузлански Василије и игуманија монахиња Јована.