ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 04/02/2020

МАНАСТИР ТРЕСКАВАЦ ПОНОВО ЗАСВИЈЕТЛИ И ОБНОВИ СЕ КАО ФЕНИКС

 

Храм је сада у посљедњој фази обнове - фрескописања. Живописање се ради древном техником природних боја на живом малтеру, што је јединствен случај за ово вријеме

 

Приредила: Драга ЛЕКИЋ

РИБНИК, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Испод Димитора, уз ријеку Растоку, у селу Трескавац у Рибнику почела је обнова некадашње светиње Светоархангелског манастира Трескавац.

Изоловано и мирно мјесто поносно скрива манастирски комплекс у фази обнове и изградње.

Обнављање је почело 2007. године, када је Свети архијерејски синод Српске православне цркве одобрио одлуку тадашњег бихаћко-петровачког епископа Хризостома да се обнови порушени манастир, о којем је он пронашао податке у Патријаршијској библиотеци у Београду у "Дабробосанском источнику" из 1888.

У "Источнику" се налази чланак "Опис села Растоке", у којем кључки свештеник Миле Попадић помиње овај манастир.

Настојатељ манастира Трескавац архимандрит Варнава прича Срни да нема много писаних трагова о старом манастиру, али да су, према народном предању, светињу порушили, након пада Босне, неки потурчени гламочки Пилиповићи, који су послије прешли на ислам у Филиповиће и манастирски камен одвезли четврт сата хода ниже низ ријеку Растоку, од којег направише 12 дима, кућа.

"Према предању, манастир је срушен, а од грађевинског манастирског материјала направљене су беговске куће, ту су им Срби служили и било им је забрањено помињање имена манастира", истиче архимандрит Варнава.

Он говори да је на ово мјесто први пут дошао у септембру 2007. године и да је све било пусто, зарасло, те да је, на неки начин, било нереално доћи у шуму и живјети сам, без струје, воде, ичега.

"У фебруару 2008. године урадили смо бетонску плочу и донијели два војна контејнера, а у мају је почела грађевинска акција покривања тих контејнера, закровљавање. Прва литургија је служена у њима 1. јуна те године, имали смо један столић и антимис", присјећа се почетака архимандрит Варнава.

За годину дана је, захваљујући добротворима, ријешено питање струје и воде, а и контејнери су мало зазидани и преуређени.

Он каже да су почели осмишљавати шта даље, те да је владика Хризостом донио пројекат цркве и тако су 2013. године почели изградњу Храма Светих архангела, чији су темељи освештани на Аранђеловдан 2012. добротом пријатеља из Мркоњић Града.

Храм је озидан и закровљен 2013. године, након три године покривен је бакром, а сад је фрескописање у посљедњој фази.

"Живописање се ради древном техником природних боја на живом малтеру, што је јединствен случај за ово вријеме. Кад то буде завршено, предстоји завршавање фасаде, подних облога, те набавка инвентара, намјештја", истиче архимандрит Варнава.

Он додаје да су им будући планови подизање капије и зидова око манастира, као и већег конака.

Манастирски комплес тренутно чине храм у изградњи, један конак, као и монтажни конак који се састоји од контејнера.

НА СЛУЖБИ УВИЈЕК МНОГО ЉУДИ

Према његовим ријечима, служба никада није била без народа, што је знак да је мјесто живо.

"Овдје је нека љепота која привлачи људе, има оно унутрашње што се не види - дар из других сфера битисања. Људи долазе јер ово осјећају као своје. Мени је важно да је кућа пуна, црква смо сви заједно", каже архимандрит Варнава и напомиње да много више људи долази из околних градова него мјештана.

Он прича да су ово увијек били крајеви у којима су се Исток и Запад сусретали и "тукли", тако да никада није било трајног мира, па се сходно томе никада није могла формирати јача монашка заједница.

Архимандрит Варнава се нада да ће се српски манастири некако утврдити и остати као споменици духовног прегалаштва садашњих генерација.

Још кад је дошао у Рибник, он је рекао да вјерује да ће доћи вријеме када ће читав овај крај бити препознатљив по манастиру Трескавац, у којем се не гаси кандило, а служба и молитва трају непрестано.