ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 03/02/2020

У ДРАГОЉЕВЦУ СРБА СВЕ МАЊЕ, СЕМ НА ФИКТИВНИМ СПИСКОВИМА

 

Радомир Седларевић из села Драгољевац у општини Исток тврди да је његово име неко десетак пута стављао на разне спискове повратника како би у то село стигле краве, трактори и пољопривредне машине, али да од свега тога он није добио ништа

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ИСTОК, 3. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Уколико држава Србија настави да немилице шаље помоћ људима који од 1999. године ногом нису крочили на Косово и Метохију, повратак и опстанак Срба неће бити могући, упозорава Радомир Седларевић из села Драгољевац у општини Исток.

Радомир, са још неколико повратника, живи у селу удаљеном око километар од центра Истока. Он се није освртао на оне који су у Драгољевцу у јулу 1999. године спалили педесетак српских домаћинстава и одлучио да се врати.

Он каже за Срну да се не стиди што је од дана повратка, почетком 2010. године, више гладовао него јео, маштајући да ће се "закоровити" на дједовском имању.

"Вратило се нас десетак носилаца домаћинстава, с вером да ће нам тадашње власти из Београда и Приштине помоћи да оживимо домаћинства и будемо пример прогнанима да се, попут нас, врате на своје.

Нажалост, године су измицале, а од обећања и гаранција да ће помоћ намењена нама стићи у Драгољевац није остало ништа", истиче Радомир.

Одлучан да опстане на своме, прије седам година, тек што је напунио пету деценију, оженио је Светлану, Албанку из једног села надомак Скадра, нудећи јој добру душу и реч да ће у његовом дому имати спокој и мир, те да ће он моћи да им омогући скроман живот.

"Радовао сам се првој ватри коју је заложила у шпорету, а једва да смо се разумели. Рекох јој да је ово њен дом и да не планирам да идем у Србију, где имам и кућу и домаћинство јер је Драгољевац моја прошлост, садашњости и будућност.

Рекох да нећу оставити кости предака да их прекопавају и затрпавају придошлице са севера Албаније и Дренице", наводи Радомир.

Светлана му је тада рекла да ће се развести од њега ако прода имовину у Драгољевцу.

Tражила је тада, а тражи и данас, да Радомир купи краву, да има млијеко, сир, теле, да у врту посије поврће и кромпир.

Али, на њих двоје нико није обраћао пажњу нити хтио да их саслуша и помогне да се колико-толико скуће на своме.

Tврди, показујући документацију, да је његово име неко десетак пута стављао на којекакве спискове повратника како би у Драгољевац стигле краве, трактори и пољопривредне машине.

Све је то и стизало, али је истог тренутка продавано или послије неколико дана напрасно "нестајало", уз пријаву полицији да су "непознате особе опљачкале магацине у којима су машине и краве биле смештене".

Радомир је у име Драгољевчана прије неколико дана упутио писмо на адресу Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохиј.

"Упозорио сам их да изврше проверу спискова људи који живе у нашој општини јер су ти спискови чиста фикција и служе богаћењу људи на власти", објашњава Радомир и наводи да је из Канцеларије усмено добио потврду да ће његови наводи бити провјерени, те да више ништа без провјере неће бити отпремано у Исток.

Радомир и његова супруга не траже да им било ко "зида вилу", али моле да им Београд помогне да омалтеришу повратничку кућу да не удишу влагу која је прекрила половину зидова и купе краву која би им могућила да не гладују.

У Драгољевцу живот као да је замро. Преостали повратници, њих десетак, од којих је четворо дјеце, не прихватају било какав разговор, јер им је, како кажу, доста прича о сиромаштву, а уз то свака њихова изговорена ријеч стигне до ушију оних који су их довели до просјачког штапа.

Неки од мјештана кажу да вјерује предсједнику Србије Александру Вучићу да ће "ставити чизму за врат" свима који су се богатили узимајући помоћ у име фиктивних повратника и гурајући остале у пропаст брисањем имена са спискова повратника, чиме су свели број Срба у овој општини на мање од 1.000.