ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 04/02/2020

МРЖЊА "БРАНИ" САРАЈЕВО

 

Нема те политике, тог ОХР-а, дипломатије или међународне конференције која може да премости или санира микс овакве шовинистичке, идеолошке и вјерске политичке филозофије која је легла над Сарајевом и притиска га теже од смога и магле

 

Приредио: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Тешко је одлучити шта боље одсликава укупно стање духа у, национално и идеолошки, моноетничком Сарајеву - намјера СДА да 6. април, Дан ослобођења, преименује у датум "вакуфнаме", или начин на који СДП "брани" 6. април тврдећи да је то дан отпора против "два фашизма" /нацистичког и српског/.

СДА намјерава да 6. април убудуће, како наводе медији у Федерацији БиХ, умјесто датума када је град ослобођен од хрватских усташа и њемачког нацизма, претворе у дан објаве вакуфнаме Иса-бега Исаковића. Наводно, тада је Сарајево проглашено за - насељено мјесто.

Кантонални одбор СДП-а, који за себе упорно тврди да је мултиетничка странка која поштује Устав и уређење БиХ, те да је странка "цијеле БиХ", ипак сматра да не треба укинути тај датум јер он представља "двоструку побједу грађана Сарајева над фашистичким снагама Другог свјетског рата и агресорима на БиХ".

Међутим, између муслиманизације града, која подразумијева не више вјерску, већ и идеолошку компоненту претварања историје Сарајева у пуки изданак "турског вакта", и увредљивог поистовјећивања грађана Сарајева српске националности са "агресорима" на тај исти град - нема суштинске разлике.

Ради се о фалсификовању историје у вјерске и националне сврхе данас најбројнијег народа у Сарајеву.

Једни су /СДА/ сасвим отворени у томе, а други се /СДП/, по обичају, крију иза антифашизма схваћеног на начин нове бошњачке историје, која се прави по принципу којим се прави и "босански" језик - препиши, допиши, па себе потпиши.

Мотиви СДА су исти од доба Алије Изетбеговића и његове "Исламске декларације" - тамо гдје су муслимани већина владаће муслимански закони, па тако и у случају годишњица града Сарајева. То је већ познато и није никакво изненађење.

СДП се, с друге стране, служи мимикријом и све то покрива "антифашизмом", који 160.000 предратних сарајевских Срба и више од милион Срба на простору БиХ проглашава фашистима и агресорима, јер су имали друге политичке ставове и узели оружје, као што су га узели и Бошњаци и Хрвати, бранећи своје интересе.

Град у који су 6. априла 1945. године умарширали партизани, са далеко највише војника српске националности /национални састав партизана може се провјерити у било ком историјском институту/, Кантонални одбор СДП-а брани од тих истих Срба.

Срба, који 6. априла 1992. године, 47 година касније, нису жељели да дозволе да их други, чије претке су њихови родитељи, махом, ослободили, сада избаце из тог истог града и земље /Југославије/.

Тако се, у име једне нације, фалсификује историја - и то удруженим снагама.

Једни, као, показују да Сарајево постоји од, искључиво, турског вакта и да је вјерски одређено, а други се, као, противе томе, тако што доказују да су им бивше и садашње комшије - фашисти, за разлику од Бошњака који су и онда и сада жртве.

Нема те политике, тог ОХР-а, дипломатије или међународне конференције која може да премости или санира микс овакве шовинистичке, идеолошке и вјерске политичке филозофије која је легла над Сарајевом и притиска га теже од смога и магле.

Ко је живио у Сарајеву зна да смог заудара и озбиљно смањује видљивост, а у то се полако увјеравају и међународне здравствене институције које, мјерећи квалитет ваздуха, тврде да је Сарајево један од најзагађенијих градова.

Оно што још не знају, или не желе да знају, јесте чињеница да у самом граду постоји и горе загађење које га већ годинама изједа изнутра и чини екстремно опасним.

То загађење зове се - мржња. А она је, добрим дијелом, нуспроизвод најјачих странака у том дијелу БиХ. И СДА и СДП-а.