ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 05/02/2020

5Г МРЕЖА ОЛАКШАЋЕ ЖИВОТ И ОМОГУЋИТИ РАЗВОЈ?

 

Ова технологија је у зачећу и вјероватно ће проћи још неко вријеме да се дође до стандардизације у њеном спровођењу. У Србији, Словенији и Хрватској већ су рађена пробна тестирања

 

Пише: Бојан РЕЧЕВИЋ

БАЊАЛУКА, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Увођење и глобална комерцијална примјена нове, пете генерације мобилних мрежа /5Г/ обезбиједиће у наредним годинама неупоредиво веће могућности за пренос и размјену података, што би у доба дигиталне трансформације и економије требало да буде важна основа за несметани развој и напредак у функционисању друштва, наводе саговорници Срне.

Директор Иновационог центра Бањалука Драго Гверић рекао је Срни да би Република Српска, поготово у сфери привреде, морала и требало да прати ове технолошке трендове јер би у супротном могла да има отежане услове за раст и развој.

Гверић је нагласио да је 5Г логична реакција на недостатак простора и капацитета за пренос података у оквиру актуелне 4Г мреже.

"Илустрације ради, почетком деведесетих година брзина протока података расла је за неких 100 гигабајта на дневном нивоу, а 2017. године била је 45.000 гигабајта по секунди. Према неким подацима, 4Г мрежа може да подржи око 4.000 уређаја који се налазе на једном километру квадратном, а 5Г око милион. Дакле, то значи да су у сфери модерне дигиталне економије кључни подаци и њихов пренос", објаснио је Гверић.

Он је рекао да због огромних могућности 5Г мреже не би требало да долази до загушења у приступу интернету, па и прекида преноса података попут видеа и других садржаја.

Гверић је истакао да ће развој вјештачке интелигенције, која у оквиру 5Г подразумијева далеко бржу софтверску обраду велике количине података, донијети бројне предности у здравству, образовању, пољопривреди, привреди и слично.

Он је навео да ће различити уређаји на мрежи комуницирати једни с другима, те да ће се, на примјер, паметни семафори прилагођавати условима на путевима, а паметна расвјета навикама људи.

Министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић рекао је Срни да 5Г технологија неминовно долази, те да остаје само питање како ће бити примијењена.

"Ова технологија је у зачећу и вјероватно ћемо причекати још неко вријеме да се дође до одређене стандардизације у њеном спровођењу. Већ 20 оператера на глобалном нивоу примјењује 5Г, а циљ је да се дође до што већих брзина. С обзиром на то да дјелује на више таласних дужина и фреквентних спектара, ова технологија захтијева и примјену већих технолошких ресурса или већег броја антена, односно трансмитера сигнала", објаснио је Рајчевић.

Када је ријеч о спекулацијама да би 5Г технологија и мрежа, због наводног електромагнетног зрачења и високих фреквенција, могле штетно да утичу на здравље људи, Рајчевић је напоменуо да поједини регулатори у САД, који су вршили одређена истраживања, истичу да то није случај.

"Они тврде да нема значајног утицаја на здравље људи у примјени 5Г технологије. Са друге стране, у Швајцарској су рађена одређена истраживања након чега је заустављена примјена ових технологија док се не обаве нова и дође до нових сазнања у погледу примјене 5Г и утицаја на здравље становништва", навео је Рајчевић.

Шеф Катедре за телекомуникације на Електротехничком факултету у Бањалуци Гордана Гардашевић рекла је да је 5Г систем потпуно нов, комплексан и револуционаран концепт који подразумијева умрежавање објеката и ствари, односно милиона уређаја који ће размјењивати податке у одређеном простору.

"Ту су и апликације чије захтјеве ранији системи мобилних мрежа нису успијевали да испуне. Ријеч је о апликацијама у вези са телемедицином, даљинским мониторингом и надзором, аутономним возилима, управљањем саобраћајем, роботиком, аутоматизацијом у индустрији. Улазимо у једну сасвим нову еру комуникација", објаснила је Гардашевићева.

Гардашевићева је нагласила да ће примјена 5Г система крајњим корисницима омогућити врло квалитетне услуге, наводећи да су у Србији, Словенији и Хрватској већ рађена пробна тестирања на том плану.

"У вези са тим, вољела бих да на овим просторима видим бољу сарадњу академских институција, индустрије и телекомуникационим компанија. Увјерена сам да резултати не би изостали", рекла је Гардашевићева.

Она је открила да се сада говори и о 6Г системима, који су у лабораторијским условима већ тестирани у Финској.

У ранијим саопштењима Европске комисије наведено је да ће увођење 5Г мреже обезбиједити далеко већи капацитет и бржи приступ интернету, размјену података између паметних уређаја и мреже, као и већу ефикасност уређаја, поузданост и стабилност мреже, а биће унапријеђено и функционисање јавних служби.

На плану медицине, развој 5Г мреже би, како наводе, требало да омогући да у једној земљи у реалном времену буду извођене хируршке операције уз вођство и савјете љекара из друге земље.

Ова мрежа и технологије омогућиће рад паметних кућанских апарата, а допринијеће и на плану начина учења и преноса знања и вјештина.

Европска комисија је навела и да се глобални приходи 5Г технологије у 2025. години процјењују на 225 милијарди евра, те да је важно да приступ овој мрежи буде омогућен у свим земљама ЕУ ради једнаких могућности дигиталног напретка.