ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти26/02/2020

ПРВИМ УСТАВОМ ДЕФИНИСАН ПОЛИТИЧКИ ОКВИР СРПСКЕ

 

ПАЛЕ, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У петак, 28. фебруара, навршава се 28 година од доношења првог Устава Републике Српске, једног од најважнијих конститутивних аката који су били основ за њено стварање.

 

Први Устав донесен је 28. фебруара 1992. под именом Устав Српске Републике БиХ и био је темељ правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.

Овим актом дефинисан је политички оквир Републике Српске и функционисање њених демократских институција, те створен темељ на којем Српска и данас почива.

Доношењем првог Устава српски народ и његово тадашње руководство послали су јасну поруку да желе да живе у демократски уређеном друштву у којем су права и слободе загарантоване свима који поштују тај акт.

Тадашња генерација политичара показала је да има храбрости, жеље, снаге и визију да Републику Српску уреди и кроз њен највећи законодавни акт - Устав.

Први храбар корак српских посланика у Сарајеву и њихова историјска одлука да оснују Скупштину српског народа, 24. октобра 1991. године, означили су стварање Републике Српске.

Скупштина српског народа у БиХ основана је након што су 14. октобра 1991. године српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ.

Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ готово 100 одсто изјаснили за ту опцију.

Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су српски посланици из свих странака у Скупштини СР БиХ наставили рад у Скупштини српског народа и почели доношење аката којима је конституисана Република Српска.

Од десетак конститутивних аката који су уставноправна основа за стварање Републике Српске два су најбитнија - Декларација о проглашењу Републике Српске и Устав Републике Српске.

Скупштина српског народа БиХ Декларацију је усвојила 9. јануара 1992, а Устав 28. фебруара 1992. године.

Једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, први Устав Републике Српске гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Као највиши конститутивни правни акт утврдио је тип уређења, систем оргнизације власти и све друге полуге система, а истог дана донесен је и Уставни закон који је омогућио његову примјену и функционисање Републике.

Устав је донесен с првобитном намјером да се спријечи прерано признање БиХ и да се међународни фактори упозоре и уразуме да почну да воде озбиљне разговоре о унутрашњем уређењу БиХ, јер оно које је постојало према Уставу БиХ из 1974. није могло одржати унутрашњи мир и националну равнотежу.

Устав је најважнији документ који потврђује континуитет постојања и функционисања демократских институција и државотворности Републике Српске у оквиру БиХ.

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и проглашења независности БиХ мимо воље српског народа.

Дио одредби Устава рађен је аутономно у Народној скупштини, а дио је наметала међународна заједница. Међу измјенама су и оне које су се односиле на ограничавање надлежности Српске у корист заједничких органа БиХ, као и успостављање Вијећа народа.

Скупштина српског народа радила је у Сарајеву од 24. октобра 1991. године, све док јој није онемогућен рад и запријетила физичка опасност за посланике и функционере.

Tоком марта 1992. године Скупштина је своје сједиште дислоцирала на Пале, гдје је настављен њен рад и даље конституисање Републике Српске.