ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Политика23/02/2020

ИСЦРПЉУЈУЋА БОРБА ДА СЕ БиХ ДОВЕДЕ У РЕД

 

БЕОГРАД, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је да предстоји дуга, а вјероватно и много исцрпљујућа борба, али да се БиХ мора довести у ред и претворити у правну државу.

 

Цвијановићева је за Радио Београд рекла да чак и из ЕУ имају лицемјеран став да БиХ са овим нивоом међународне супервизије и са страним судијама не може да буде легитимна, да се креће ка ЕУ и постане чланица.

Она је нагласила да стране судије у Уставном суду БиХ дефинитивно умањују легитимитет и суверенитет саме БиХ.

На питање шта ће се десити након рока од 60 дана, када представници Српске у заједничким органима треба да поднесу извјештај о закључцима парламента Српске о Уставном суду БиХ, Цвијановићева је рекла да ће, ако не буде донесен закон о престанку мандата страним судијама у том суду, бити донесен одређен други сет корака и мјера, о чему сада не може да говори.

"Вратићемо се у Скупштину да извијестимо, а већ сада знамо неке могуће ствари о којима ћемо извијестити. Имате бошњачке политичаре који кажу да неће извршавати дејтонске обавезе и то не наилази на било какву осуду", напоменула је Цвијановићева.

Цвијановићева је подсјетила на покушаје да се укине идентитет Српске, а сад се развлашћује и одузима имовина, односно прешло се на практични терен који дубоко задире у имовинска питања и служи за развлашћивање.

"На то се мора реаговати политичким и правним средствима, што Српска и ради. И ту нема ничега рушилачког и авантуристичког. Имате право да у име грађана кажете да се нађу рјешења, ако нису у складу са Уставом. Ако желимо да живимо у држави реда, а не нереда, онда морамо имати правну сигурност, а не можемо ако институције не раде свој посао у складу са Уставом", додала је Цвијановићева.

Иако Уставни суд треба да буде највише мјесто гдје се штити уставност, Цвијановићева је рекла да је није изненадила одлука да прекњижи пољопривредно земљиште Републике Српске на ниво БиХ, јер већ годинама доносе одлуке усмјерене против интереса Српске које су супротне Дејтону и Уставу.

"Ми нисмо нимало наивни и препознали смо што се дешава са Уставним судом и да он почиње не само да личи, него и да бива оно што је у прошлости био високи представник", рекла је Цвијановићева и оцијенила да је Уставни суд изашао из свог мандата када је рекао да се имовинска питања регулишу искључиво на нивоу БиХ.

Она је оцијенила да Бошњацима не одговара реформа правосуђа, јер би се онда уклонили сви наметнути неприродни и вјештачки механизми попут високог представника или страних судија у Уставном суду, који раде њихов политички посао.

"Покушавају да нам сузе простор за критику и кажу да су то дејтонске категорије. Јесу, али нико није дао право ни Уставном суду БиХ, ни високом представнику да крше Дејтон и дејтонски устав", рекла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да Парламентарна скупштина БиХ може ући у процедуру да стране судије замијени домаћим, али да се то никада није десило, јер су чували Уставни суд као оруђе да једног дана преузме улогу високог представника.

Бошњачке партије и Уставни суд, напоменула је Цвијановићева, заједно дјелују, а бошњачке партије су већ најавиле неке друге законе, те да се ништа више не дешава "са маскама и у рукавицама" већ постоје отворене политичке пријетње.

Цвијановићева је нагласила да упорно говори да реформа правосуђа треба да буде спроведена на исправан, широк, праведан, конструктиван и задовољавајући начин, али да је погрешно што међународни фактор и бошњачки политички елементи реформом сматрају отимање надлежности Српској и преношење на ниво БиХ.

Она је поновила да Република Српска жели професионално, политички независно правосуђе, али се, чим се то каже, одмах добије и одговор да се руши БиХ, те подсјетила на ситуације у којима се стране дипломате распитују за неке предмете у Тужилаштву, чак траже и њихово покретање.

Цвијановићева је подсјетила на потпуну сагласност највећих партија српског и хрватског народа да стране судије морају да оду и да ситуација није подношљива.

Цвијановићева је указала на контрадикторне одлуке Уставног суда и апсурд да поступа другачије по истим апелацијама у вези са имовинско-правним питањима, те као примјер навела да је у случајевима апелација Алије Изетбеговића и Сулејмана Тихића донио одлуку да имовина припада ентитетима, као и одлуку да земљиште у дистрикту Брчко припада том дистрикту, а да се та иста ствар сада оспорава Републици Српској.

Она је напоменула да су Бошњаци најавили да неће дати подржати закон о Уставном суду БиХ јер знају да су странци у том суду њихов политички алат, што више и не крију, као и да је застао разговор о линији разграничења између ентитета, јер Бошњаци кажу да о томе неће да разговарају.

"Они нису спремни за дијалог зато што су увијек били охрабривани да га не прихватају", рекла је Цвијановићева.

Она је додала да у томе види највећи дефицит који је Српској донио међународни фактор, а највише високи представник.

"Довољно сам дуго у политици да се сјећам времена када домаћи политичари постигну договор, а онда ОХР разваљује тај договор", рекла је Цвијановићева.

Пријетње санкцијама које је послије разговора са српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком Републици Српској упутио амбасадор САД У БиХ Ерик Нелсон, Цвијановићева је назвала типском реакцијом, те појаснила како сви странци увијек понављају да се одлуке Уставног суда БиХ морају поштовати.

"Ми знамо да ће се поштовати такве одлуке у нормалној држави гдје нормално правосуђе ради свој посао, гдје није под утицајем ниједне политичке, етничке групе, странаца, али ми овдје не говоримо о таквом правосуђу", истакла је Цвијановићева.

Она је поручила да је за људе који живе у Српској најважнија категорија Република Српска са својим овлаштењима и надлежностима, која треба да живи политички, економски, социјални и други живот, што је и почетак и крај када је ријеч о Дејтону.

Цвијановићева је навела да је чињеница да су Република Српска и Федерација БиХ /ФБиХ/ заједно направиле државу и да је Дејтон узео у обзир оно што је постојало.

"Република Српска је настала прије рата, 9. јануара 1992. године. Oдмах након тога је добила свој Устав и функционисала ефективно прије ратних сукоба. Међутим, они покушавају да делегитимишу тај период. Сада кажу:`Има само Дејтон и нема ништа осим Дејтона`. Управо је то на линији обрачуна са обиљежјима Републике Српске. И заставу су хтјели да оспоре, па ето није успјело и Дан Републике Српске - 9. јануар ", подсјетила је Цвијановићева.

Цвијановићева је поручила да грађани Српске хоће државу која значи правну сигурност, да виде то јединство, али не зна да ли ће то партије испоштовати.

"Исто тако знам да су многе партије, које нису слушале грађане, изгубиле силне гласове на претходним изборима", напоменула је Цвијановићева, те додала да је до партија да размишљају како ће се понашати.

Она је нагласила да њу интересује шта мисли народ и да је крајње вријеме да се престане развлашћивати Република Српска, већ да се живи у нормалном амбијенту, да нико никога не напада, већ се треба усмјерити на друге важне ствари.

Цвијановићева је рекла да је српски народ у Републици Српској "политички мислећи народ и народ који разумије процесе", а да Хрвати разумију да је њих и њихова права довео ангажман, заједничка спрега бошњачке политике и страног фактора.

Oна је рекла да у БиХ постоји политичка и животна фрустрација два народа - српског и хрватског и сваки то испољава на свој начин, а да је став бошњачке политике да су супериорни.

Према њеним ријечима, то указује да је "држава много болесна" и да је мало тога остало од Дејтонског споразума.

Комантаришући то што СДА за кризу у БиХ оптужује српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, Цвијановићева је рекла како је најлакше неком проблему дати име и презиме умјесто да се рјешава.