ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан03/04/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 5. АПРИЛА /СРНА/ - Данас је недјеља, 5. април, 96. дан 2020. До краја године има 270 дана.

 

1242. - У бици на залеђеном Чудском језеру Руси су под командом принца Александра Невског до ногу потукли њемачке и холандске ритере, спријечивши их да окупирају сјеверозападне области Русије.

1588. - Рођен енглески филозоф Томас Хобс, настављач и систематизатор класичног енглеског емпиризма, који је разрадио теорију друштвеног уговора. Спојио је принципе механистичко-материјалистичке метафизике са сензуалистичком теоријом сазнања и апсолутистичком политичком филозофијом. Сматрао је да је човјекова природа егоистична. У "природном стању", које претходи "грађанском стању" /цивилизација/, људи су једнаки и сви имају иста права на све, па "природно стање" неизбјежно води рату свију против свих у којем је "човјек човјеку вук". Из стања свеопштег и непрекидног рата људи излазе прећутним споразумом - пристанком да је "природна права" да пренесу на "вјештачко тијело", државу, основу реда и мира, напретка и цивилизације, којој ће се сви потчињавати. Њено постојање је оправдано само ако задовољава реалне потребе и штити егоистичне грађане једне од других. На основу уговора носилац суверене власти /владар или скупштина/ заступа вољу свих и сви су дужни да се безусловно покоравају сувереној власти која одлучује о рату и миру, доноси законе, бира судије, заповједнике и чиновнике, прописује награде и казне. Дјела: "Elementa рhilosophica" /или "О тиjелу", "О човjеку", "О грађанину"/, "Левијатан", "О политичком тијелу".

1794. - Одрубљена глава француском револуционару Жоржу Жаку Дантону, вођи радикалне групе монтањара, који је у Француској револуцији 14. јула 1789. предводио побуњени народ у нападу на париску тамницу Бастиљу. Као све вође револуције, био је принципијелни противник монархије, али се противио револуционарном терору, због чега се сукобио с вођом јакобинаца Максимилијаном Робеспјером. Залагао се за споразум с крупном буржоазијом и за мир с Енглеском. Био је министар правде и организатор отпора против стране интервенције, а у критичним ситуацијама лично је водио народ у борбу, чиме је задобио велику популарност. У јеку јакобинског терора Робеспјер га је оптужио за покушај обнављања монархије и послао на гиљотину.

1818. - У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је запечаћена независност Чилеа.

1827. - Рођен енглески хирург Џозеф Листер, оснивач антисептичке медицине, који је 1867. први увео антисепсу у хирургију. Касније су примијењене усавршеније методе, али је у хирургији и сада основни његов принцип да бактерије не смију да доспију до мјеста подвргнутог операцији.

1841. - У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна народа против Турака, позната као "Милојева и Срндакова буна", коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. Послије борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841. Турци су у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили.

1865. - Умро српски композитор, пијаниста и хоровођа Корнелије Станковић, значајан за српску музику као оснивач националног правца, записивач и хармонизатор српског црквеног појања. Школовао се у Араду, Сегедину, Пешти, а у Бечу је студирао композицију. У Сремским Карловцима је проучавао и биљежио до тада само усменом традицијом сачувано српско црквено појање, а потом је био хоровођа Београдског пјевачког друштва. Допринио је да се за српску музику заинтересују страни композитори, посебно руски, укључујући Петра Чајковског /"Словенски марш"/ и Николаја Римског-Корсакова /"Фантазија на српске теме"/. Дјела: "Православно црквено појање у српскога народа", шест свезака "Српских народних песама", које је хармонизовао за хор, за глас и клавир или само за клавир.

1881. - Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал.

1887. - Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије, претходнице Српске академије наука и умјетности. Од 1888. академици су сами бирали сталне и дописне чланове.

1900. - Рођен амерички филмски глумац Спенсер Трејси, изузетан тумач низа карактерних улога, први глумац који је двије године узастопно добио награду "Оскар" - за филмове "Храбри капетан" 1937. и "Град дјечака" 1938. Остали филмови: "Бијес", "Седми крст", "Цитадела", "Старац и море", "Нирнбершки процес", "Погоди ко долази на вечеру".

1902. - На стадиону "Ајброкс парк" у Глазгову погинуло 20 и повријеђено најмање 200 људи кад се срушила трибина током фудбалске утакмице између Шкотске и Енглеске.

1908. - Рођен аустријски диригент Херберт фон Карајан, један од највећих диригената 20. вијека, који је деценијама доминирао свјетском музичком сценом, изводећи жестоком емотивношћу, изразитом фантазијом и прецизношћу велики оперски и концертни репертоар. Врхунски ниво је постигао диригујући Берлинском филхармонијом и оркестром Бечке државне опере.

1908. - Рођена америчка филмска глумица Рут Елизабет Дејвис, позната као Бет Дејвис, која је снимила више од 80 филмова и остварила низ великих драмских улога, углавном тумачећи несрећне и зле жене. Филмови: "Опасна" /награда "Оскар"/, "Џезабел" /награда "Оскар"/, "Мале лисице", "Елизабета и Есекс", "Хуарез", "Шта се догодило са Беби Џејн", "Све о Еви", "Свадбени ручак".

1916. - Рођен амерички филмски глумац Грегори Пек, најпознатији по улози либералног јужњачког адвоката у филму "Убити птицу ругалицу", за коју је награђен "Оскаром". Остали филмови: "Двобој на сунцу", "Случај Парадин", "Џентлменски споразум", "Сњегови Килиманџара", "Празник у Риму", "Моби Дик", "Топови са Наварона", "Арабеска", "Мјесец шуњалица".

1939. - Њемачкој дјеци између десет и 13 година наређено да се учлане у нацистичку омладинску организацију "Хитлерјугенд".

1941. - Потписан југословенско-совјетски пакт о пријатељству, али то није имало практичан значај, јер СССР у том тренутку није могао да брани Југославију, која је послије пуча од 27. марта - којим је оборен регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека - ушла у британски блок, подједнако немоћан да јој притекне у помоћ.

1942. - У Москви представници СССР, Пољске, Чехословачке, Југославије и Бугарске у Другом свјетском рату одржали свесловенски конгрес, с којег је свим Словенима упућен позив да се боре против фашистичког окупатора.

1944. - Британски и амерички бомбардери трећи пут у Другом свјетском рату засули Ниш тепихом бомби, усмртивши најмање 88 српских цивила. На град је избачена вјештачка магла, а потом је током 40 минута у три наврата, почев од 15.00 часова, насумце засут с 248 бомби тежине између 100 и 500 килограма. У нападу, као ни приликом првог бомбардовања града у октобру 1943, када је погинуло више од 250 људи, и другог крајем марта 1944, када је било више од 50 жртава - англоамеричка авијација није много нашкодила њемачкој војној сили.

1951. - Амерички инжењер Џулијус Розенберг и његова супруга Етел у Њујорку осуђени на смрт због атомске шпијунаже у корист СССР.

1955. - Британски премијер Винстон Черчил поднио оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове, трајала од почетка 20. вијека. На положају премијера и шефа Конзервативне странке наслиједио га је шеф дипломатије Ентони Идн.

1958. - Умрла српска списатељица Исидора Секулић, изузетан стилиста широког образовања и високе културе, танан посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа, члан Српске академије наука и умјетности. Критичари је сматрају класиком српске књижевности, а поводом њене смрти један од њих је оцијенио да је умро "литерарно најкултурнији човјек нашег тла од Ћирила и Методија до јуче, до данас, можда до прекосутра". Завршила је Виши педагогијум у Будимпешти и докторирала у Њемачкој. Била је наставница и управница дјевојачке школе у Панчеву, затим професор гимназије у Београду. Сарађивала је у свим бољим српским и хрватским књижевним часописима. Била је зналац многих језика и изврстан преводилац, нарочито је много преводила с енглеског. Дјела: путопис "Писма из Норвешке", роман "Ђакон Богородичине цркве", приповијетке "Хроника паланачког гробља", "Сапутници", "Госпа Нола", есеји "Аналитички тренуци и теме", "Записи о моме народу", "Мир и немир", "Његошу - књига дубоке оданости", "Говор и језик - културна смотра народа".

1964. - Умро амерички генерал Даглас Макартур, у Другом свјетском рату командант америчких трупа на Далеком истоку, који је у име САД у септембру 1945. потписао капитулацију Јапана. Потом је постављен за команданта савезничких снага у Јапану, а у почетку рата у Кореји је командовао снагама УН, али је смијењен у априлу 1951. због намјере да рат пренесе на територију Кине.

1975. - Умро кинески генералисимус Чанг Кај Шек, који је уз помоћ Запада, посебно САД, 47 година диктаторски владао најприје Кином, потом Тајваном, гдје је с присталицама побјегао кад су га поразили комунисти. Послије смрти вође Куоминтанга и предсједника Кине Сун Јат Сена 1925. извршио је војни удар у Кантону у марту 1926. и започео борбу против лијевог крила Куоминтанга и Комунистичке партије Кине. Упркос огромној материјалној помоћи САД, његов режим је крахирао кад је покушао да угуши револуцију коју је предводио лидер комуниста Мао Це Тунг. У фебруару 1950. с остатком трупа је прешао на острво Формоза, сада Тајван, на којем је успоставио тзв. Републику Кину којом је владао до смрти.

1982. - Први британски ратни бродови испловили ка Фокландским острвима у Атлантском океану која су окупирале аргентинске трупе.

1989. - Умро српски љекар Војислав Арновљевић, оснивач кардиолошке школе у Југославији, професор Медицинског факултета у Београду и члан Српске академије наука и умјетности. Школовао се у Београду и у Француској, у коју је упућен пошто је прешао Албанију са српском војском у Првом свјетском рату. Организовао је прве курсеве из кардиологије за љекаре из цијеле земље и објавио је око 90 студија из кардиологије и других области интерне медицине. Од 1932. до 1934. издавао је "Медицински годишњак", а од 1948. до 1963. уређивао је "Љекарски приручник".

1989. - Пољска влада легализовала опозициони раднички синдикат "Солидарност".

1989. - Вијетнам саопштио да ће до 30. септембра 1989. повући све трупе из Камбоџе.

1995. - Тврдњу САД да Ирак настоји да развије биолошко оружје Багдад је одбацио као дио кампање Вашингтона да задржи санкције УН наметнуте Ираку.

1995. - Израел лансирао први шпијунски сателит "Офек 3".

1997. - Умро амерички писац Ален Гинзберг, који је као један од духовних предводника "битничке" генерације изразио критичан, саркастичан и бунтован став према отуђеној техничкој америчкој цивилизацији. Његова снажна реторична поезија, заснована на дубоко хуманој идеји, писана слободним стихом пуним узнемирених ритмова, израз је одбацивања модерног свјета као пакла у којем владају жене и насиље. Више пута је хапшен током антиратних демонстрација. Његова збирка поезије "Урлик и друге пјесме", објављена 1956, сматра се најзначајнијим поетским дјелом битничког покрета педесетих година 20. вијека. Остала дјела: "Кадиш", "Празно огледало", "Индијски дневници", "Сендвичи стварности", "Планетарне вијести", "Пад Америке".

1999. - Авиони НАТО с три разорне ракете погодили центар Алексинца, од којег су најближи војни циљеви били удаљени неколико километара, усмртивши најмање 17 цивила.

1999. - Триполи предао двојицу Либијаца осумњичених да су у децембру 1988. изазвали експлозију америчког путничког авиона "боинг 747" изнад Локербија у Шкотској када је погинуло 270 људи. Одлуци Либије претходиле су гаранције саудијског краља Фахда и јужноафричког предсједника Нелсона Манделе о поштеном суђењу и осумњичени су одведени у Холандију ради суђења.

2004. - У Хаг отпутовала шесторица бивших војних и политичких функционера Херцег-Босне, оптужена за ратне злочине: Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

2004. - Дванаест бугарских ученика погинуло када је аутобус, којим су путовали, слетио у Лим, на магистралном путу Пријепоље - Бијело Поље.

2006. - Холандско јавно тужилаштво саопштило да је истрага о смрти бившег југословенског предсједника Слободана Милошевића у притвору у Схевенингену показала да је умро природном смрћу.

2008 - Умро је амерички глумац Чарлтон Хестон, добитник Оскара 1959. за улогу у филму "Бен Хур". Славу је стекао играјући Мојсија у Филму "Десет заповести". Tумачио је низ херојских и историјских ликова током 50-их и 60-их, а био је познат и као активиста за људска права.