ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 08/05/2020

НА ИНСИСТИРАЊЕ СТАЉИНА НИЈЕМЦИ ДВА ПУТА КАПИТУЛИРАЛИ

 

Лидер СССР-а Јосиф Висарионович Стаљин изјавио је да Совјетски Савез сматра да је текст предаје у Ремсу тек уводни документ, а амерички војсковођа Двајт Ајзенхауер одмах се сагласио с тим

 

БИЈЕЉИНА, 8. МАЈА /СРНА/ - У ноћи 8. на 9. мај 1945. године њемачке нацистичке снаге потписале су безусловну капитулацију - акт је у име Њемачке потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име СССР-а маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.

ПРЕДАЈА 16 МИНУТА ИЗА ПОНОЋИ

Према историјским документима, 16 минута послије поноћи Хитлерове трупе потписале су капитулацију и тиме је формално завршен Други свјетски рат у Европи, али су остаци њемачких трупа још неколико дана давале отпор, најдуже у Југославији - до 15. маја.

У рату, који је трајао шест година, учествовала је 61 држава и око 110 милиона војника.

Погинуло је између 55 и 60 милиона људи /укључујући више од милион Југословена/, а око 35 милиона је рањено.

Државе антихтлеровске коалиције прослављају 9. мај као Дан побједе.

Дан побједе над фашизмом, 9. мај или само Дан побједе, празник је који, у ствари, обиљежава побједу Совјетског савеза над нацистичком Њемачком у Другом свјетском рату.

ПОТПИСАЛИ КАПИТУЛАЦИЈУ ДВА ПУТА

Мало је познато да су њемачке снаге два пута потписале предају.

Нијемци су, у жељи да се предају западним савезницима, прво потписали предају у Ремсу 7. маја 1945. године.

Потписници су били: за нацистичку Њемачку Алфред Јодл, шеф штаба њемачке Врховне команде Вермахта, у име врховног команданта Савезничких експедиционих снага Валтер Бедел Смит, и у име совјетске Врховне команде Иван Суслопаров, у присуству француског генерал-мајора Франсоа Севеза, као званичног свједока.

Пошто се совјетска Врховна команда није сагласила са текстом предаје и зато што Суслопаров /релативно нискорангирани службеник/ није био овлаштен да потпише овај документ, СССР је затражио да се у Берлину потпише други, измијењени текст предаје.

Лидер СССР-а Јосиф Висарионович Стаљин изјавио је да Совјетски Савез сматра да је текст предаје у Ремсу уводни документ, а амерички војсковођа Двајт Ајзенхауер одмах се сагласио с тим.

Други аргумент потписника у Ремсу био је да су неки њемачки официри сматрали да потписана предаја представља само предају западним савезницима, док су се борбе наставиле на истоку, посебно у Прагу.

СТАЉИН: ПОТПИСУЈТЕ ПОНОВО - ГЛАВНИ ДОПРИНОС ПОБЈЕДИ ДАЛИ СМО МИ

Међутим, Москва се томе супротставила, Стаљин је послао званичну изјаву и подсјетио да је Црвена армија била кључни фактор за побједу.

"Нијемци су у Ремсу потписали прелиминарни акт о безусловној предаји. Главни допринос, међутим, дали су совјетски људи, а не савезници, стога, капитулација мора бити потписана пред врховном командом свих земаља антихитлеровске коалиције, а не само пред врховном командом савезника.

Штавише, нисам сагласан са чињеницом да предаја није потписана у Берлину, који је био центар нацистичке агресије. Договорили смо се са савезницима да се Ремсов протокол сматра прелиминарним", написао је Стаљин.

КАЈТЕЛ СТАВИО ТАЧКУ НА ХИТЛЕРОВУ ЊЕМАЧКУ

Друга церемонија предаје организована је у дворцу у предграђу Берлина у совјетском дијелу заузете Њемачке.

Њемачки маршал Вилхелм Кајтел потписао је завршни текст њемачке безусловне предаје, а у име Врховне команде Црвене армије то је учинио маршал Георгиј Жуков, у име Савезничких експедиционих снага шеф ваздухопловних снага Артур Tедер, док су били свједоци генерали Карло Спатца и Жан де Латре де Tасињy.

Предаја је тако потписана у штабу совјетске војске у Берлину-Карлсхорсту. И енглеска и руска верзија текста предаје потписане у Берлину сматрају су аутентичним текстовима.

Измијењени берлински текст предаје разликује се од уводног текста потписаног у Ремсу и у њему се изричито прописује потпуно разоружање свих њемачких војних снага, те предаја оружја локалним савезничким војним командантима.

У помен на овај догађај, прва свечана Парада побједе у Москви одржана је 24. јуна 1945. године.

Након тога, велика парада је помјерена на 9. мај.