ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 11/05/2020

СРПСКО ПРИЛУЖЈЕ ПОЛАКО НЕСТАЈЕ УЗ ТАЈНЕ ПРОДАЈЕ КУЋА И ЗЕМЉЕ

 

Мјештани тврде, стављајући на увид документацију, да Албанци, посредством лојалних Срба, реализују пројекте повратка и градње кућа, али само у срединама попут метохијске котлине и вучитрнске општине, према унапријед сачињеном списку /у бесцијење продатих/ српских имања

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ПРИЛУЖЈЕ, 11. МАЈА /СРНА/ - Уколико се хитно не заустави продаја српске имовине у Прилужју, највећем српском селу од Приштине до Косовске Митровице, централно Косово, Косово Поље, Липљан, Грачаница, Ново Брдо и Штрпце остаће одсјечени од сјевера Косова и централне Србије.

Млади из Прилужја, окупљени око координатора Српске листе за општину Вучитрн Милана Костића, напомињу да је број становника у Прилужју са предратних 4.500 спао на око 1.200, од чега омладина чини око 35 одсто.

Милан Костић наводи за Срну да старији сународници више не контролишу ситуацију и да се мире са продајом и расељавањем Срба јер су "увидели да су беспомоћни и да се њихов глас нити чује нити га ко поштује".

"Веровали смо да ће се са завршетком градње прелепог и величанственог Храма Преображења Господњег људи окренути јачању својих домаћинстава, да ће стати расељавање и продаја, али је тај процес у посљедњих неколико година чак и убрзан.

Све је ескалирало почетком ове године, када је у центру села продато, под велом ноћи, пет старосједилачких домаћинстава, што је младима упалило лампу за узбуну", прича Костић.

Он наводи да су двојица Срба који су продали имовину имали тужну судбину - један је извршио самоубиство, док је други доживио породичну трагедију.

Костић наводи да су преостали Срби из Прилужја огорчени због чињенице да су неки Срби мјештани у тајности довели Албанце у центар села, на неколико десетина метара од Храма.

"Надамо се да ће суд поништити уговоре о продаји јер смо спремни да платимо већу цену од продајне и да спречимо насељавање Албанаца и промену националне структуре", наглашава Костић.

Један дио становника упозорава да су међу разлозима продаје имовине и неизвјесност, криминал и корупција.

Координатор за заједнице у општини Вучитрн Велибор Савић, чија је седмочлана породица јуна 1999. године, спасавајући главе, избјегла из села Врница ослоњеног на злогласну Чичавицу, настанио се у Прилужју.

Он каже да је његов отац купио 1,2 хектара и да може да се закуне у цркви да ће Срби живјети у Прилужју, али да не може да прихвати ситуацију да комшије старосједиоци "крчме" имовину по цијенама не већим од 1.000 евра по ару.

"Све то се чини под велом тајне, па ми сазнајемо од купаца да су имања продата, а да их пре тога продавци никоме, чак ни рођеној браћи, нису понудили", наглашава Савић.

Он сматра да је резигнација један од основних узрока продаје имања, "јер се под кровом Привременог органа општине догађа криминал за који Београд не зна, као што не зна ни да је у Прилужју остало свега 1.200 Срба".

"Знам да се Београду достављају подаци да у Прилужју нема расељавања, да нема продаје, а све с циљем профитирања појединаца", тврди Савић.

Он наводи да је у Прилужју двадесет генерација незапослено и да је у селу изграђено свега пет повратничких кућа, а да је за то вријеме у Бањској и Гојбуљи, селима у којима живи по неколико стараца, направљено по двадесетак повратничких кућа.

Костић и Савић тврде, стављајући на увид документацију, да Албанци, посредством лојалних Срба, реализују пројекте повратка и градње кућа, али само у срединама попут метохијске котлине и вучитрнске општине, према унапријед сачињеном списку /у бесцијење продатих/ српских имања.

"Један од разлога за ову ситуацију су злоупотребе које чине наши људи у власти. Несхватљиво је да у стамбеној згради, коју је градила Влада Србије, шест станова стоји закључано јер су додељени људима који су се одавно иселили и запослили у
централној Србији.

Tакође, о злоупотреби средстава која нам држава Србија шаље довољно говори то што је пре неколико месеци у Прилужје дотерано 28 крава музара, од којих су следећег дана у селу остале само две јер су остале додељене људима који одавно не живе у нашем селу", наводе они.

Продајом имања и кућа највише су погођени расељени, који, попут седмочлане породице Милана Митића, расељеног из Новог Села Мађунског, десетак година живе као подстанари.

"Газда куће у којој живим продао је Албанцу, за десет хиљада евра, плац и кућу и обавестио ме да новом газди предам кључеве куће иако су му комшије Срби понудиле по додатних хиљаду евра на продајну цену да прода њима", објањава Митић.

Он је увјерен да ће насељавањем Албанаца бити угрожени вртић, амбуланта, школа и сам конак у коме живи локални парох са породицом.

Из Привременог органа општине наводе за Срну да "нису у ситуацији да људима забране продају имања, већ је то питање њихове савести".

"А, што се тиче расподеле помоћи из наше матичне државе, њу добијају искључиво они који испуне услове за доделу", тврде запослени у Привременом органу.