ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 13/05/2020

НАЈВИШЕ ТРПЕ ПРЕДМЕТИ РАТНИХ ЗЛОЧИНА

 

Тешко је очекивати да ће одзив странака у оваквој ситуацији бити значајан јер људи се с правом боје за живот. Не можете очекивати да се издаје наредба за довођење, рецимо, шездесетогодишњег свједока јер одбија да дође на Суд због страха од заразе, наводи предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец

 

Разговарала: Жељка ДОМАЗЕТ

САРАЈЕВО, 13. МАЈА /СРНА/ - Предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец рекао је
да су ратни злочини и велики предмети организованог криминала трпјели највише током рестрикција због вируса корона.

"Ријеч је о великим процесним заједницама, оптужени су из цијеле земље, а претежан број и оптужених и свједока је у трећој животној доби - старији су од 65 година", истиче Дебевец у интервјуу Срни.

Дебевец истиче да је Суд током ова два мјесеца функционисао у складу са одговарајућим наредбама које су доношене након сједница кризног штаба, посебно уважавајући природу судског посла.

"Тимови судија и особља показали су координацију и организованост, а обављање посла од куће олакшано је могућношћу приступа службеном мејлу, тако да је свакодневно постојала комуникација, иако врло отежана због немогућности приступа електронском систему управљања судским предметима", каже Дебевец.

Он указује да је Суд БиХ, као и све остале институције, радио на минимуму, што ће, како је рекао, сигурно оставити трага на крају године.

СУДОВИ МОРАЈУ ФУНКЦИОНИСАТИ БЕЗ ОБЗИРА НА КРИЗУ

Он подржава писмо које је специјални представник ЕУ у БиХ Јохан Затлер упутио предсједнику Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/ Милану Тегелтији, у којем наводи да би правосуђе требало сада да настави рад и на предметима који нису приоритет.

"У Затлеровом писму је сасвим јасно речена суштина - ако се чита између редова могуће је разумјети основне поруке. Судови, као ниједна друга институција у демократском друштву, морају функционисати без обзира на било какву кризу", поручује Дебевец и напомиње да чак и у рату судови раде.

Према његовим ријечима, ако би се парализовао судски систем дошло би до суспензије остваривања правде, што се директно односи на остваривање владавине права у пракси, те на људска права сваког грађанина.

"Сматрам да судови, зависно од подручја на којем се налазе, треба, уз одговорајуће мјере заштите, самостално да доносе одлуке о организацији рада, у складу с начелом институционалне судске независности", наводи Дебевец.

Он сматра да на почетку кризе стање у Бањалуци и у Сарајеву није било сасвим исто, али да је завладала "општа паника, па су доношене неке исхитрене одлуке", те да у том правцу иде писмо амбасадора.

Дебевец подсјећа да је Суд БиХ све вријеме функционисао на минимуму процеса рада.

"Суд има неке предности јер је смјештен у релативно великој згради. Имамо двије прилично велике суднице, па можемо одржавати суђења и до пет странака, а физичка дистанца између њих је три метра и више. С друге стране, странке су из цијеле БиХ, а имамо различите кластере у различитим градовима. Сходно томе, оставили смо на процјену судијама и предсједницима вијећа да то у сваком конкретном предмету организују колико је могуће", каже Дебевец за Срну.

ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА НЕЋЕ РИЈЕШИТИ СВЕ ПРОБЛЕМЕ

С обзиром на то да је ВСТС дао одређене препоруке када је ријеч о раду правосудних институција од 15. маја, а и руководство Суда БиХ је донијело наредбе да се ради према тим препорукама, Дебевец вјерује да ће то довести до помака и побољшања ситуације, али ће остати одређени проблеми.

"При томе, мислим на кривично одјељење и организацију суђења. Препоруке су веома уопштене и остављено је предсједницима судова да организују рад, како и приличи судском систему. Све ће зависити од развоја епидемиолошке ситуације и могућности доласка странака из разних крајева БиХ на суђења", истиче Дебевец.

Без обзира на либерализацију мјера, одређени судски поступци ни сада се не могу водити, што не спори ни Дебевец, уз процјену да ће и у наредним мјесецима одвијање процеса бити успорено.

"Тешко је очекивати да ће одзив странака у оваквој ситуацији бити значајан, јер људи се с правом боје за живот. Не можете очекивати да се издаје наредба за довођење, рецимо, шездесетогодишњег свједока јер одбија да дође на Суд због страха од заразе", наводи Дебевец.

Велики проблем у раду Суда БиХ представљају рестрикције у слободи кретања особама старијим од 65 година. То ће се нарочито одразити у предметима ратних злочина.

"Рецимо, уколико свједок или оптужени мора доћи на суђење из удаљеног краја БиХ, не може испоштовати термин могућности кретања који је у оба ентитета кратак, односно само одређеним данима од 9.00 до 13.00 часова у Федерацији БиХ и у Републици Српској сваки дан од 7.00 до 13.00 часова", указује Дебевец.

НЕМА СМИСЛА У ОВОЈ СИТУАЦИЈИ ОЦЈЕЊИВАТИ СУДИЈЕ

Предсједник Суда БиХ не види смисао оцјењивања рада судија у новонасталим условима.

"Већ једно тромјесечје нисмо били у могућности радити како треба, тако да ова година, по мом мишљењу, не може бити предметом оцјењивања или за то треба успоставити неке друге критеријуме", сматра Дебевец.

Када је ријеч о обдукцијама особа преминулих од ковида-19, те чињеници да у Републици Српској сматрају да их треба радити, а у Федерацији БиХ углавном поручују да то неће радити, Дебевец сматра да посљедњу ријеч треба да дају стручњаци, судски патолози и људи са референцама.

Дебевец наводи да нема податак да је неко од судија заражен вирусом корона.

"Апелујем да сваки појединац буде одговоран, савјестан и својим поступцима заштити, како себе, тако и људе око себе, почевши од најближих до колега", истиче Дебевец.