ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 13/05/2020

ДОБРО ЗДРАВСТВО - ЈЕДАН ОД КЉУЧЕВА ОПСТАНКА СРБА

 

Здравствени центар Гњилане, са болницом у Пасјану, домовима здравља у Ранилугу, Шилову и Косовској Каменици, те амбулантама у свим српским селима, представља стуб опстанка и јачања српске заједнице у Поморављу, наводи предсједник Привременог органа Гњилана Саша Милошевић

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ГЊИЛАНЕ, 14. МАЈА /СРНА/ - Косовскопоморавски округ је доказ да паметна здравствена политика може да заустави расељавање Срба са Косова и Метохије.

Овај округ, који чине општине Гњилане, Ново Брдо, Косовска Каменица и Косовска Витина, са укупно нешто више од 30.000 Срба, представља српско упориште и аорту кроз коју, због близине ауто-пута Београд-Скопље, иду сви путеви из централне Србије ка Косову и Метохији.

Начелник округа Радован Стојковић наводи за Срну да у овој области, не рачунајући сјевер Косова, живи највећи број Срба, и то по 12.000 у Косовској Каменици и Гњилану, 4.000 у Косовској Витини, те 2.500 у Новом Брду.

"У равничарском дијелу Округа, такозваном Поморављу, посебно у гњиланској и каменичкој општини, у селима Шилово, Станишор, Горње Кусце, Пасјане и Партеш, Ранилуг, Ропотово Кормињане и Кметовце број Срба је стабилизован. И даље, услед незапослености, имамо мањи одлив становништва, али сада у промилима у односу на ситуацију у којој смо се налазили до пре годину дана", наглашава Стојковић.

Здравствени центар Гњилане, наводи предсједник Привременог органа Гњилана Саша Милошевић, са болницом у Пасјану, домовима здравља у Ранилугу, Шилову и Косовској Каменици, те амбулантама у свим српским селима, представља стуб опстанка и јачања српске заједнице у Поморављу.

"Здравствени центар, са 480 здравствених и других радника, са болницом у којој су савремено опремљена одељења педијатрије, офталмологије, пулмологије, физијатрије и интерне медицине, те уз четрдесетак лекара различитих специјалност, постао је институција која је зауставила расељавање", указује Милошевић.

Медицинску школу у Шилову годишње заврши по 80 ученика, што је, ако се гледа само посљедњих 20 година, готово 2.000 људи. Ипак, само њих десетак запослило се у српским здравственим установама у Косовскопоморавском округу.

"Увидели смо /а то је прихватило и руководство Србије/ да морамо покренути процес не само уједињења, већ и кадровског јачања и да морамо формирати тим људи који ће имати капацитет да покрене процес стабилизације српске заједнице и врати оне који желе да се врате", каже Милошевић.

Додатно јачање кадра биће остварено у наредних двадесетак дана пошто је Влада Србије донијела одлуку да се у здравству у Косовском Поморављу запосли на неодређено вријеме 40 медицинских сестара и петнаестак љекара.

Љекар специјалиста Ненад Живковић и стажиста Бојан Ђорић истичу за Срну да им је запошљавање у болници промијенило живот.

"Коначно ми се остварио сан да останем на своме, да наставим да живим са четворочланом породицом ту у селу у којем сам рођен и у којем живи неколико генерација моје породице", наглашава Живковић.

Главни техничар Здравственог центра Гњилане Сретен Tрајковић напомиње да највећи понос запослених у овој здравственој установи представља 28 беба рођених од 1. јануара у болници у Пасјану.

"Само у периоду од проглашења епидемије рођено је 15 беба, а за то време је, према нашим подацима, преминуло пет–шест старијих особа, али не од вируса, већ од старости", наводи Трајковић.

Ријешен је и проблем четредесетак пацијената - бубрежних болесника, који три пута седмично одлазе на дијализу у Врање.

Ново руководство Гњилана, заједно са предсједницима привремених органа остале три општине из овог округа, припрема пројекат отварања хемодијализе у болници у Пасјану пошто је научно утврђено да је Косовско Поморавље по броју бубрежних болесника прво на листи у цијелој Србији.

Узрок је квалитет воде који је додатно угрожен отварањем десетина каменолома у рејонима села Стража, Станишор и Коретиште, због којих се у бунарима појавила жута вода коју пољопривредници користе само за заливање баште.