ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво25/05/2020

РЕМЕТИЋ: БУГАРИ НИСУ ЈЕДИНИ КОЈИ АТАКУЈУ НА СРПСКИ ЈЕЗИК

 

БЕОГРАД, 25. МАЈА /СРНА/ - Академик Републике Српске Слободан Реметић изјавио је да Бугари нису једини који атакују на српски језик, истичући да су неки присвојили оно што им је било потребно да постану "своји".

 

Реметић је за "Вечерње новости" рекао да Бугари одавно атакују на српски језик и да су се поново, послије извјесног застоја, размахали.

"Они пословично својатају цијелу призренско–тимочку, дакле српску једноакцентну дијалекталну област, прелазећи понекад и преко Мораве", истакао је Реметић поводом лингвистичке књиге коју је издала Бугарска академија наука, а у којој се својата српски језик.

Према његовим ријечима, један детаљ посебно опомиње - Институт за бугарски језик, уз финансијску подршку Фондације "Сорош", објавио је Бугарски дијалекатски атлас у који нису укључени говори призренско–јужноморавског дијалекта са подручја Космета, односно Врање јесте, а Призрен није.

Он је нагласио да то што се десило са српским књижевним језиком представља ријеткост у планетарним оквирима.

Реметић је истакао да на простору између Бугарске и Македоније на истоку и Словеније на западу данас, према ријечима страних лингвиста, има више "политичких" и један "лингвистички" језик који је за потребе српског народа и његове културе половином 19. вијека кодификовао Вук Караџић, а добијени су такозвани босански и такозвани црногорски језик.

Он је упозорио да се јуриша на све српско.

"Присваја се српска писана и усмена баштина, фалсификатима се од српског брзописа, који је на босански двор из Србије пренио Твртко Котроманић, ствара тобожња босанчица и много тога сличног и још горег. Када је о језику и `језицима` реч, на исти тас, према мјерилима струке, са такозваним босанским и црногорским иде и хрватски књижевни језик", истакао је Реметић.

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић изјавио је да Бугари својатају српски језик у континуитету без обзира у каквим су политичким односима Србија и Бугарска, те да у томе нису једини.

У издању Бугарске академије наука као коријен бугарског говора наводе се крајеви од Дунава до Ђевђелије и од Копаоника до Тимока, Пчиње и Охрида.