ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 25/05/2020

ШЕХИДИ УМЈЕСТО ПАРТИЗАНА

 

Тезу према којој борци за једну вјеру /ислам/ у мултиетничкој и мултиконфесионалној држави, заправо, штите њену етничку разноврсност није могуће одбранити чак ни у скечу "Монтија Пајтона", а камоли њом привући у такав "БХ блок" Србе православце, Хрвате католике или атеисте

 

Пише: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 25. МАЈА /СРНА/ - Изјаве вјерских и политичких поглавара бошњачког народа да су шехиди "најбољи синови БиХ" до краја разоткрива лаж о "српској агресији" и мултиетничком опредјељењу такозване Армије БиХ, те њеној наводној борби за грађанску и свјетовну земљу.

Шехиди су, као што је познато, "мученици за вјеру", али не за вјеру у ЕУ, у мултиетничко и грађанско друштво и слично, већ за - ислам.

И то је у реду јер свако има право на своја духовна и политичка опредјељења, све док њима не угрожава друге.

Али, шехитски принцип у овом случају и те како угрожава све који нису муслимани и који БиХ виде као свјетовну земљу у балансу националног, ентитетског и грађанског приципа.

Тај принцип, управо са свим тим елементима, предвиђају и Дејтонски мировни споразум, те уставни акт као његов дио.

Изјаве предсједавајућег Предсједништва БиХ Шефика Џаферовић да се "шехидима никада у потпуности нећемо моћи одужити за оно што су учинили" или главног имама Меџлиса исламске заједнице Зеница Јакуба Салкића да су шехиди "најбољи синови БиХ који су дали своје животе за њу" - тек су јавно признање ноторне истине да се бошњачка политика првенствено борила за муслимански начин живота у БиХ.

Уосталом, лидер тог покрета Алија Изетбеговић, писац "Исламске декларације", као ни његова странка СДА, никада то и нису крили, а узречице о "грађанској БиХ" биле су тек мимикрија на мултиетнички спин тадашњих западних ментора ратног Сарајева.

Само још у појединим канцеларијама невладиних организација у Сарајеву, пропагандним остацима све рјеђих извјештаја западних медија о БиХ и, наравно, у сарајевским политичким и друштвеним круговима, помиње се ратна лаж о борцима за "мултиетничку БиХ" који земљу "бране од српских агресора".

Међутим, тезу према којој борци за једну вјеру /ислам/ у мултиетничкој и мултиконфесионалној држави, заправо, бране њену етничку разноврсност није могуће одбранити чак ни у скечу "Монтија Пајтона", а камоли њом привући у такав "БХ блок" Србе православце, Хрвате католике или атеисте.

Данас то, заправо, након рата, разарања и тоталне унутрашње територијалне, политичке и менталне подјеле у БиХ више и није важно.

Ништа више не би промијенило било чије закасњело признање да је "цар го", односно да "зелена Босна" и "еколошка Босна" нису једна те иста ствар.

Ипак, замислимо, хипотетички, реаговање Бошњака муслимана на тврдњу да су припадници неке хришћанске, православне или католичке организације заправо гинули за њихова права, да су им они донијели слободу и да су управо они "најбољи синови" БиХ.

БиХ је друштво непомирљивих разлика три нације и три вјере у погледима на прошлост, садашњост и будућност овог тла. Тај проблем, од доласка Отоманске империје до данас, нико није ријешио.

Отуда су шансе да шехиди уједине БиХ једнаке шансама да се Шефик Џаферовић или Јакуб Салкић пробуде једно јутро као православци или бар као Срби.

А, то се, наравно, неће догодити. Чак ни да високи представник поново активира своја надалеко чувена овлаштења.