ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво28/05/2020

МОШТИ СВЕТОГ АРСЕНИЈА СРЕМЦА ВЕЧЕРАС У ХРАМУ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА

 

ПОДГОРИЦА, 28. МАЈА /СРНА/ - Мошти Светог Арсенија Сремца, другог српског архиепископа, вечерас су у пратњи Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског Амфилохија и епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, свештенства и вјерног народа донесене из Куча вјерницима на поклоњење у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

 

Вечерњу службу уз молитвено учешће архијереја служило је свештенство подгоричког храма.

Епископ Јоаникије у пригодној бесједи говорио је о житијама Арсенија Сремца, насљедника светог трона од Светог Саве.

Мошти Светог Арсенија данас су послије 164 године из манастира Ждребаоник стигле на Убле у Кучима, у Цркву Вазнесења Господњег, гдје су некада боравиле.

Тим поводом, као и поводом храмовне славе, Свету архијерејску литургију јутрос су служили митрополит Амфилохије и епископ Јоаникије са свештенством.

Вјерници ће мошти насљедника Светог Саве моћи да цјеливају и сутра током Свете службе Божије у Саборном храму Христовог Васкрсења, која се служи у уобичајеном термину, са почетком у 8.00 часова.

Велики јерарх Српске цркве Арсеније, родом из Срема, својевремено је био највећи подвижник у жичком братству и најодговорнији ученик Светог Саве.

Пред свој други полазак за Јерусалим Свети Сава одредио је Арсенија себи за насљедника на архиепископском пријестолу 1233. године.

Арсеније је мудро управљао Српском црквом тридесет година и упокојио се у Господу 28. октобра 1266. године.

Свети Арсеније Сремац је пренио сједиште Српске цркве из Жиче у Пећ, која је остала сједиште свих архиепископа и патријараха српских до наших времена.

Мошти Светог Арсенија из Пећке патријаршије, преко манастира Довоље и Мораче су доспјеле у Куче. За вријеме књаза Данила пренесене су у манастир Ждребаоник, гдје су остале до 1884. године.

Потом су пренесене у манастир Косијерево и тамо остале до 1914. године, када су Аустријанци срушили манастир. Након тога су пренесене у Острог и ту остале до 1920, када их Бјелопавлићи преносе у манастир Ждребаоник гдје се и данас налазе.