ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 29/05/2020

ЦРКВА ЗА ОПСТАНАК

 

"Био сам у више наврата нападан ножем, једном су ми умало секиром одрубили граву, али сам остао. При овој свести ни метар од око 12 хектара, колико сам наследио од родитеља, нећу продати", поручује мјештанин Паралова Синиша Симијоновић

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

НОВО БРДО, 29. МАЈА /СРНА/ - У непосредној близини остатака Цркве Светог цара Константина и царице Јелене, у селу Паралово, у општини Ново Брдо, стотињак мјештана, колико их је преживјело терор Албанаца, гради нови истоимени храм, уз благослов Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског Tеодосија.

Мјештанин Синиша Симијоновић истиче да од градње цркве зависи опстанак Срба у овом селу, у којем је до повлачења српске војске и полиције у јуну 1999. године живјело више од 1.200 лица српске националности.

У питању је црква из византијског доба, коју су разидали комунисти поморавске регије почетком шездесетих година прошлог вијека за вријеме "колективних задруга".

"Кров цркве искористили су да би покрили Задружни дом грађен уз пут Приштина-Гњилане, а камен за гардњу штала. У знак захвалности за допринос колективизацији, комунисти су извесном Саши Арсићу дали хектар и по црквеног земљишта због којег сам после умало главу изгубио", каже Симијоновић Срни.

Он наводи да је идеја да се светиња обнови потекла почетком 2004. године.

Расељавање и опште безнађе у којем су се налазили мјештани Паралова, како истиче Симијоновић, могло се "пресећи" само враћањем вјери.

"Покренули смо иницијативу за градњу нове црквице истоветне старој, пошто на темељима старе нисмо могли да градимо без стручњака. Знали смо и да су људи из Завода за заштиту споменика културе 1998. године вршили ископавања и утврдили да је наша црква била једна од најстаријих у целој поморавској регији, па и шире на Косову и Метохији, те да су предложили конзервацију и рестаурацију", прича Симијоновић.

Почетком 2011. године мјештани су од Саше Арсића откупили, боље речено добили на поклон, за свега 500 евра плац од пет ари и почели градњу нове цркве.

Добили су и одобрење Арсићевог сина да поставе ограду око цијеле парцеле и гаранцију да за Албанце парцела није на продају.

"Нисмо дирали камење наше светиње, изузев једног камена темељца и, ево, послије непуних десет година, успјели смо да сазидамо црквицу. Очекујемо да ће од 3. јуна у њој бити служене литургије, како нам је то обећао парох новобрдски Стево Митрић", каже Симијоновић.

Мјештани имају у плану да што прије изграде звоник држећи се правила - црква није жива док се звона не огласе.

Синиша Симијоновић је, са три сина, од којих је најстарији ученик четвртог разреда Богословије у Призрену, током градње цркве био мета албанске породице Ибиши, која се населила у Паралово и над преосталим Србима већ годинама спроводи терор.

"Био сам у више наврата нападан ножем, једном су ми умало секиром одрубили граву, али сам остао. При овој свести ни метар од око 12 хектара, колико сам наследио од родитеља, нећу продати", поручује Синиша.

Он напомиње да је до прије седам-осам година имао фарму крава, да је орао око шест хектара њива, а данас породицу прехрањује од минималца и четири козе.

Упркос свему, вјерује да ће његов најстарији син по завршетку Богословије наставити да службује у Паралову.

Синишина супруга Зорица, такође рођена у Паралову, каже да ће њену и жртву њеног супруга памтити генерације јер су, "стављајући главе на пањ" и ризикујући животе, успјели да "засаде семе живота" и васкрсну српство у Паралову.

Симијоновићи поручују људима добре воље да се укључе и помогну да се на цркви изгради звоник пошто је обећање градоначелника Новог Брда Светислава Ивановића да ће звоник бити изграђен прије полагања камена темељца - "пало у воду".