ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти29/05/2020

МИЛУНОВИЋ НА ОБИЉЕЖАВАЊУ 78 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У СТАРОМ БРОДУ

 

БАЊАЛУКА, 29. МАЈА /СРНА/ - Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић присуствоваће сутра обиљежавању 78 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су побиле усташе Јуре Францетића у Старом Броду и Милошевићима, код Вишеграда.

 

Обиљежавање у Старом Броду почеће у 12.00 часова, када ће бити служен парастос, док ће у 12.20 часова бити положени вијенци и цвијеће код спомен-обиљежја.

Полазак бродом из Андрићграда планиран је у 10.45 часова, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

Сјећању на овај историјски догађај од републичког значаја, у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом у Републици Српској, присуствоваће смањен број представника републичких институција, локалних заједница и удружења од јавног интереса проистеклих из отаџбинских ратова.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ како би оствариле свој циљ - границу Независне Државе Хрватске на Дрини.

Током ове офанзиве мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда који су покушали да пређу ријеку Дрину и нађу спас у Србији.

Према историјским подацима, згрожени овим страдањем српског цивилног становништва, Нијемци су прекинули овај стравични покољ и дозволили људима да пређу у Србију или да се врате својим домовима. Нажалост, половина оних који су се вратили, страдала је у наредном периоду.

Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, углавном на обалама ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи, данашњој општини Вишеград.

Усташе су у овом покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Дио људи се утопио у Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи извршено је 22. марта 1942, али су убијања трајала и до почетка маја те године.

Српски цивили су били углавном припадници збјегова са подручја мјеста Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Кладањ, Соколац, Олово, Пале и Сарајево.

Током прољећа 1942. године усташе су предузеле офанзиву у источној Босни, којом је требало учврстити власт НДХ на источној граници. Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица. У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани, па је дио народа кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске "Ханџар дивизије".

У таквим околностима српске цивиле нагомилане на обали напале су усташе, убијале, мучиле, силовале жене и бацале у воду, а неки су, да би се спасили од усташког ножа, сами скакали у ледену Дрину. Према изјавама свједока, дио народа су од убијања спасили Нијемци и недићевци.

У Старом Броду је током 2008. године подигнуто обиљежје као знак сјећања на овај злочин. У плочама од камена уклесана су имена убијених.

Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен-капеле и звонаре.

У Старом Броду је у септембру прошле године освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обиљежавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.

У Спомен-музеју постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством. Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.