ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Свијет02/06/2020

НАКОН ИСТРЕБЉЕЊА, ПРИЗНАТО ИМ "ДРЖАВЉАНСТВО"

 

БИЈЕЉИНА, 2. ЈУНА /СРНА/ - Амерички конгрес признао је на данашњи дан 1924. године држављанство свим преосталим Индијанцима, старосједиоцима на територији на којој су створене САД, након што су колонисти готово истријебили индијанска племена

 

ГЕНОЦИД, ПА ЗАТИРАЊЕ ИДЕНТИТЕТА

Индијанци су били подвргнути систематском геноциду откад су бијелци почели да насељавају амерички континент.

Претпоставља се да је на америчком континенту убијено између 100 и 120 милиона Индијанаца. Данас у Сјеверној Америци живи њих свега пет милиона.

Када је престао геноцид, почело је брисање идентитета Индијанаца.

Године 1883. Влада САД је, у оквиру завршне акције систематског затирања културног насљеђа америчких Индијанаца, забранила све језике индијанских племена, њихову религију, културу и обичаје.

БРАНДО "ОШАМАРИО" ЕСТАБЛИШМЕНТ

Године 1973. чувени холивудски глумац Марлон Брандо бојкотовао је свечану додјелу "Оскара", на којој је требао да буде награђен за улогу Дон Вита Корлеонеа у "Куму".

Умјесто тога, Брандо је упозорио на стереотипно приказивање америчких Индијанаца у холивудским филмовима и телевизији.

На додјелу је послао глумицу индијанског поријекла из племена Апача Сачен Литлфидер, која је пред запрепаштеним холивудским естаблишментом одржала говор о катастрофалном положају сународника у најмоћнијој и, наводно, најдемократскијој земљи свијета – САД.

Холивуд је казнио Бранда. Након "Кума" није имао више понуда за веће улоге, сем у Кополиној "Апокалипси данас" и Бертолучијевом "Тангу у Паризу".

У хиљадама америчких филмова Индијанци су, у већини, приказани као крвожедни дивљаци који су убијали невине бијеле досељенике. Данас, филмова о животу Индијанаца, барем оних који долазе из Холивуда, готово и да нема.

Индијанци су за већину Американаца заборављена нација, потиснута у забачена рурална подручја, гдје живе испод границе сиромаштва.

ОТИМАЊЕ ЗЕМЉЕ И ТРАНСАТЛАНТСКА ПРУГА УБРЗАЛИ ГЕНОЦИД

Главни разлози за систематско истребљење Индијанца били су глад досељеника за њиховом земљом, изградња прве америчке трансконтиненталне пруге, што је представљало једно од најамбициознијих научних и технолошких достигнућа САД у 19. вијеку, те истребљење бизона, који су хранили индијанска племена.

Градња пруге одвијала се углавном на територијама које су колонизатори присвојили од Индијанаца.

Жељезница је, према мишљењу историчара, убрзала процес истребљења и поробљавања домородачког становништва Сјеверне Америке, а такође је допринијела уништавању природне разноликости на континенту.

Развој жељезничке мреже у САД у 19. веку био је директно повезан са територијалним ширењем америчке државе. У почетку су британски колонизатори заузимали уски појас обале дуж Атлантског океана.

У то вријеме Индијанци су били бројнији и надмоћнији, тако да су колонизатори на друге начине доприносили њиховом истребљењу.

Године 1823. године Врховни суд САД донио је одлуку да индијанске територије "никоме не припадају", односно да могу припасти колонизаторима који их први "открију".

Затим, 1830. године, ступањем на снагу закона "О пресељавању Индијанаца", домородачка племена масовно су потиснута западно од ријеке Мисисипи. Насилно исељавање било је праћено масовном смрћу од глади и болести.

СМРТ ЈЕДНОГ БИЗОНА ЗНАЧИЛА ЈЕ СМРТ ЈЕДНОГ ИНДИЈАНЦА

Изградња жељезничке пруге била је катастрофа за Индијанце, али је још већа трагедија било изумирање бизона, које је било повезано са изградњом жељезнице.

Возови су плашили животиње, поремећене су трасе њихове миграције. Бизони су изгубили традиционалну крмну базу. Али оно што је најважније - почело је њихово истребљење, убијали су их радници на жељезници, а касније и путници.

Жељезнички радници су чак ангажовали и групу ловаца која је укључивала и прослављеног Вилијама Кодија, познатијег као Буфало Бил, који је за 17 мјесеци убио више од 4.000 бизона.

Тако је уништена материјална база Индијанаца.

Пуковник америчке војске Ричард Доџ рекао је: "Смрт сваког бизона значи нестанак једног Индијанаца".

Док је, према процјенама биолога, почетком 19. вијека број бизона у САД достизао 75 милиона, крајем вијека остало их је мање од 1.000.

Велики рат Сијукса 1876. године био је посљедњи велики сукоб са Индијанцима на америчком континенту.