ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 05/06/2020

СРПСКО НАСЉЕЂЕ БРИШУ ИЗ ИСТОРИЈЕ

 

Због свакодневних медијско-политичких преиначавања у Сјеверној Македонији, српске задужбине проглашавају "србоманским", одакле происходе и извитоперена фалсификовања историје, наводи доцент Филолошко-умјетничког факултета у Крагујевцу Јасмина Ћирић

 

Разговарала: Јованка НИКОЛИЋ

БЕОГРАД, 5. ЈУНА /СРНА/ - Српско културно насљеђе на простору данашње Сјеверне Македоније, истинита прошлост храмова и слављење крсне славе као српског обичаја тенденциозно се брише више од једног вијека, упозорава доцент Филолошко-умјетничког факултета у Крагујевцу Јасмина Ћирић.

УНИШТАВАЊЕ ТРАГОВА СРПСКЕ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ ДРЖАВНОСТИ

Ћирићева, која је и сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду, истиче за Срну да ниједан од српских средњовјековних храмова - цркава и манастира, који су до данас опстали на простору цијеле Сјеверне Македоније, није означен као споменик српске културне баштине.

Српске средњовјековне задужбине, чак и када су заштићене, Сјеверна Македонија означава само као "средњовјековно културно насљеђе". Све то, изузев проблема са албанским екстремистима, дио је процеса започетог још средином 19. вијека.

Ћирићева објашњава да је ријеч о процесу уништавања трагова српске средњовјековне државности, који је почео непосредно прије укључења Скопске епархије под духовну власт Бугарске егзархије - бугарске националне цркве, створене 1870. године неканонским путем.

Егзархисти су тако, на примјер, већ 1869. године прекречили фреске у задужбини краља Вукашина