ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти07/06/2020

СУТРА ПАРАСТОС ТРОЈИЧИНДАНСКИМ ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА

 

СРЕБРЕНИЦА, 7. ЈУНА /СРНА/ - У Сребреници ће сутра бити обиљежено 77 година од усташког злочина над више од 250 Срба у овом мјесту и оближњем селу Залазје, који је почињен другог и трећег дана Тројичиндана 1943. године.

 

Парастос ће бити служен код спомен-костурнице у Сребреници, а почаст настрадалима и полагање вијенаца биће уприличено и код спомен-крста, најављено је из Одбора за обиљежавање годишњица српског страдања ове општине.

Свештеник из Сребренице Александар Млађеновић рекао је Срни да су у овој костурници дијелови скелета дјеце, жена и стараца, које су побиле усташе и да то није никаква партизанска спомен-костурница, како ју је социјалистички режим деценијама лажно представљао.

"Ту су дијелови сакупљених костура недужних српских цивила, који су убијени у својим кућама само зато што су били Срби, иако нису представљали никакву опасност никоме. Они никога нису угрожавали, нити пружали некакав отпор, а партизанска обиљежја, која се налазе уз ову спомен-костурницу, приказивала су њихову наводну идеолошку опредијељеност, што није тачно", нагласио је Млађеновић.

Он је истакао да се тим обиљежјима жељела истаћи наводна идеолошка опредијељеност убијених као припадника покрета некаквог антифашистичког отпора, што је представљало опасност за усташку државу и да су их зато побили.

То је, напоменуо је свештеник, обична измошљотина и прикривање истине, односно умањивање тежине почињеног злочина.

"У костурници су кости сребреничких Срба које су усташе свирепо убиле због њихове националне и вјерске припадности", прецизирао је Млађеновић.

Милош Николић, чијег су дједа Јову тада убиле усташе, испричао је да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројичиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан великог православног празника Тројице.

Он је појаснио да је познато да Тројичиндан није увијек истог датума, али да је у Сребреници постао обичај да се помен жртвама усташког злочина обавља на тај велики православни празник, односно другог и трећег дана Тројчиндана, који је ове године неколико дана раније у односу на датум када је злочин почињен.

На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек прије пет година постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца приликом надирања ка Дрини починила геноцид над 2.262 српска цивила Сребренице, међу којима је било 430 дјеце.

Тачан број настрадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен.

У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године побиле више од 200 српских цивила, а са њима је убијена и једна јеврејска породица, те један муслиман који је био ожењен Српкињом и њихова дјеца.

Тијела су накнадно сакупљена и бачена у јаму на локацији садашње полицијске станице, одакле је дио посмртних остатака 1971. године пренесен у садашњу спомен-костурницу због изградње колектора.

Након свирепог злочина почињеног у Сребреници, сљедећег дана, трећи дан Тројичиндана, усташе су направиле покољ и у српском селу Залазје, гдје су убили и поклали више десетина мјештана.

Њихови лешеви су сахрањени у спомен-костурницу у том селу поред које се налази још једна спомен-костурница погинулим Србима из Залазја и околине, које су муслимански потомци кољача из Другог свјетског рата убили у посљедњем отаџбинском рату.

Усташе су за два кобна тројичинданска дана убиле више од 250 Срба у Сребреници и Залазју, а за те, као и за злочине почињене над Србима у овом мјесту у посљедњем рату, нико није одговарао, односно само је Курелец у Загребу осуђен на симбличну казну, након чега је ослобођен.