ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан01/07/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 3. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је петак, 3. јул, 185. дан 2020. До краја године има 181 дан.

 

1423. - Рођен француски цар Луј Једанаести, који је током владавине од 1461. до смрти 1483. окончао уједињење Француске.

1608. - Француски истраживач Самиел де Шамплен основао канадски град Квебек.

1642. - Умрла француска краљица италијанског поријекла Марија де Медичи, која је послије смрти краља Анрија Деветог 1610. управљала земљом као регенткиња уз сина Луја Тринаестог. Покушавала је да сузбије самовољу високог племства, а кад није успјела да нађе ослонац у парламенту, распустила га је 1614, послије чега се скупштина није састајала до Француске револуције 1789.

1728. - Рођен шкотски архитекта и декоратер Роберт Адам, један од твораца неокласицистичког стила у архитектури. Пројектовао је многе јавне зграде изузетне елеганције, посебно у Лондону, које се одликују карактеристичним ваздушастим и прозрачним стилом, названим његовим именом.

1775. - Генерал Џорџ Вашингтон званично преузео команду над Континенталном армијом у Америчком рату за независност од Велике Британије.

1849. - Француске трупе ушле у Рим, сломивши отпор снага под командом Ђузепа Гарибалдија и поново устоличиле поглавара Римокатоличке цркве папу Пија Деветог.

1854. - Рођен чешки композитор Леош Јаначек, који се инспирисао моравском народном музиком и мелодиком говорног језика, стварајући примјеном модалне хармоније и неуобичајене ритмике дјела интензивне драматике и снажних, реалистичких ликова. Основао је Оргуљашку школу у Брну и радио је на Конзерваторијуму. Дјела: опере "Јенуфа", "Каћа Кабанова", "Лукава лија", "Из мртвог дома", симфонијска поема "Тарас Буљба", хорске композиције, камерна музика.

1866. - Пруска војска поразила аустријске трупе у бици код Садове.

1881. - Под притиском Велике Британије, Отоманско царство потписало конвенцију с Грчком којом су Грци добили Тесалију и дијелове Епира.

1883. - Рођен аустријски писац јеврејског поријекла Франц Кафка, аутор невеликог, али сугестивног и загонетног дјела које измиче дефинитивној процјени и дозвољава различита тумачења. До 1945. био је непознат, јер за живота готово и није објављивао. Главнину списа, укључујући писма и "Дневнике", издао је његов пријатељ Макс Брод, упркос Кафкиној изричитој инструкцији да буду спаљени. Радња и сутуације, мада представљени као визије и снови, предочавају свијет у његовој тоталности, у којем се крећу протагоности чијем је духовном хоризонту доступан само мањи сегмент стварности која их окружује, водећи безнадежну борбу с анонимним силама. Вишезначне параболе, прецизност израза и фантазија - иако саопштене пригушеним језиком без емоција и коментара - интегрисане су у цјелину која говори о збивањима и људима 20. вијека. Дјела: романи "Процес", "Замак", "Америка", приповијетке "Пресуда", "Преображај", "У кажњеничкој колонији", "Сеоски љекар", "Умјетник у гладовању".

1898. - Америчка морнарица поразила шпанску флоту у кубанској луци Сантјаго у америчко-шпанском рату.

1904. - Умро јеврејски писац и публициста Теодор Херцл, оснивач и теоретичар модерног ционизма, који се снажно залагао за оснивање јеврејске државе у Палестини и разрадио пројект те државе. Изабран је 1897. за првог предсједника Свјетске ционистичке организације. Дјела: "Јеврејска држава", "Стара Нова земља".

1927. - Рођен енглески филмски режисер Кен Расел, стваралац изразитог сензибилитета, чији је ауторски стил препознатљив по презирању грађанског доброг укуса и по изузетном дејству чулних атракција, визуелних, звучних и монтажних шокова. У филмовима је највише истраживао психо-сексуалну позадину умјетничког процеса и живота умјетника и показао велику пријемчивост за неке умјетничке покрете 20. вијека попут поп-арта и психодјеличне умјетности. Филмови: "Демони", "Дивљи месија", "Густав Малер", "Томи", "Листоманија", "Валентино".

1944. - Црвена армија у Другом свјетском рату ослободила главни град Бјелорусије Минск и заробила 100.000 њемачких војника.

1950. - Америчке и сјевернокорејске трупе сукобиле се први пут у Корејском рату.

1962. - Алжир стекао независност послије 132 године француске колонијалне власти.

1969. - Један од оснивача енглеске рок групе "Ролингстонс" Брајан Џонс удавио се у свом базену под дејством прекомјерне количине дроге.

1972. - У саобраћај предата дионица Ваљево-Ужице на прузи Београд-Бар. Цијела пруга је пуштена у редован саобраћај 28. маја 1976.

1972. - Индија и Пакистан потписали мировни споразум, окончавши непријатељства изазвана 1971. грађанским ратом у Бангладешу.

1983. - У Београду завршено шесто засједање Конференције УН за трговину и развој /УНЦТАД/.

1987. - У Француској ратни злочинац из Другог свјетског рата Клаус Барби, нациста назван "касапин из Лиона", осуђен на доживотну робију за злочине против човјечности.

1988. - Ракета испаљена са америчког ратног брода "Венсен" - грешком је, како су тврдили амерички извори - изнад Персијског залива у посљедњој седмици иранско-ирачког рата оборила ирански путнички авион "ербас А300", усмртивши свих 290 људи у летјелици.

1992. - Босански Хрвати прогласили државу Херцег-Босну са Мостаром као главним градом.

2001. - У несрећи до које је дошло када се руски авион "Ту-154" срушио код Иркутска у Сибиру, погинуло 145 људи, од којих 136 путника и девет чланова посаде. Узрок несреће - грешка пилота.

2008.- Колумбијска војска ослободила Ингрид Бетанкур, три Американца и 11 колумбијских војника које су колумбијски побуњеници више година држали као таоце.