ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан04/07/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 6. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је понедјељак, 6. јул, 188. дан 2020. До краја године има 178 дана.

 

1189. - Умро енглески краљ Хенри Други Плантагенет, оснивач династије Плантагенета, који је током владавине од 1154. до смрти ограничио судску власт Цркве и реформом судства знатно ојачао краљевску власт.

1415. - У Констанци на ломачи као јеретик спаљен чешки вјерски реформатор и проповједник Јан Хус, реформатор чешког језика и правописа, ректор Универзитета у Прагу, борац против њемачког утицаја у Чешкој. Жигосао је високо свештенство Римокатоличке цркве због бесрамног богаћења и злоупотреба вјере и у борби за реформу Цркве је стекао мноштво присталица, укључујући чешког краља Вацлава Четвртог. Папа га је осудио као јеретика 1410. и бацио на њега анатему.

1533. - Умро италијански писац Лодовико Ариосто, чији је витешки еп "Бијесни Орландо", с мотивом љубавног лудила јунака Орланда из доба Карла Великог, најблиставији поетски израз духа, моралних и умјетничких тенденција италијанске ренесансе. Остала дјела: комедије "Негромант", "Касарија", лирске пјесме, сатире.

1535. - Погубљен енглески хуманиста и државник Томас Мор, родоначелник утопијског социјализма, писац социјалних, историјских и теолошких списа. Од 1529. до 1532. био је лорд-канцелар краља Хенрија Осмог, али је због одбацивања црквене реформације и одбијања да призна краља за црквеног поглавара, осуђен на смрт и погубљен. У политичко-филозофском роману "Утопија", објављеном на латинском језику 1516, описао је економску биједу Енглеске, подвргавши оштрој критици приватну својину, посебно велепосједничко захватање земље сељака и експлоатацију у капиталистичким мануфактурама. Томе насупрот, насликао је замишљено острво "Утопију", идеалну комунистичку државу са савршеним друштвеним и политичким системом.

1600. - Под влашким принцем Михаилом Храбрим румунске покрајине Влашка, Трансилванија и Молдавија први пут се накратко ујединиле.

1796. - Рођен руски цар Николај Први Павлович Романов, који је аутократски владао Русијом од 1825. до смрти 1855. У првој години владавине је угушио устанак декабриста, а 1831. устанак у Пољској. Спречавао је развој науке и прогонио сваки слободарски покрет. Током његове владавине, ослоњене на жандармерију и чиновништво, прогоњени су многи руски писци, укључујући Александра Сергејевича Пушкина, Михаила Јурјевича Љермонтова, Висариона Григорјевича Бјелинског, Тараса Григорјевича Шевченка.

1809. - Французи су ухапсили папу Пија Седмог, који је екскомуницирао из римокатоличке цркве француског цара Наполеона Првог Бонапарту.

1827. - Русија, Велика Британија и Француска су у Лондону потписале споразум којим су признале аутономију Грчке и сагласиле се да изврше притисак на Отоманско царство да потпише примирје с грчким устаницима.

1832. - Рођен аустријски надвојвода Фердинанд Максимилијан Први Јозеф Хабсбург, кога је 1864. за цара Мексика наметнуо француски цар Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта, покушавши да његовим посредством оствари утицај Француске у тој земљи. Мексички републиканци су потукли интервенционистичке трупе и 1867. стријељали Максимилијана Првог, а за предсједника Мексика је поново изабран Бенито Пабло Хуарес, назван "Вашингтон Мексика", који је у вријеме француске интервенције од 1861. до 1867. предводио мексички народ у борби за независност земље.

1855. - Рођен српски војвода Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог свјетског рата. Војно образовање је стекао на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. је предавао стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. је успјешно командовао батаљоном, затим одредом, истакавши се изузетном храброшћу. Батаљоном је командовао и у српско-турском рату 1885, а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завјереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића. Због војно-политичке ситуације, у којој се Србија нашла послије аустроугаске анексије Босне и Херцеговине, активиран је 1909. на захтјев начелника Генералштаба војводе Радомира Путника и постављен за његовог помоћника. У Првом балканском рату се исказао као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за побједу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У балканским ратовима и у почетку Првог свјетског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу је 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију. Повративши јој пољуљани морал, успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, у којој је 300.000 аустроугарских агресорских војника до ногу потукла српска војска од 120.000 бораца, јединствен је примјер у историји ратова да се армија којој је предвиђан брзи слом за кратко вријеме реорганизује, пређе у контраофанзиву и непријатељу нанесе уништавајући пораз, због чега се и сада изучава на војним академијама широм свијета. За бриљантну стратегију којом је тада надмудрио аустроугарску команду унапријеђен је у чин војводе. Приликом повлачења српске војске 1915. операције Прве армије су знатно помогле српској Врховној команди да осујети план опкољавања српске војске, који је припремио њемачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен. Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом ураганском офанзивом српске војске, одлучујуће допринијевши одбацивању захтјева савезничке команде да Прва армија под командом Петра Бојовића обустави напредовање, јер се одвојила од главнине савезничких снага на ризичну удаљеност од 200 километара. Написао је више војних дјела, укључујући "Стратегију" издату 1907.

1885. - Француски биолог и хемичар Луј Пастер је први пут успјешно примијенио вакцину против бјеснила на људском бићу, убризгавши је деветогодишњем Жозефу Мајстеру из Алзаса, кога је ујео бијесан пас.

1893. - Умро француски писац Анри Рене Албер Ги де Мопасан, један од најизразитијих представника европског натурализма. Написао је око 300 приповиједака и шест романа, писао је и позоришне комаде, путне биљешке, пјесме. Служио се објективистичким методом, при чему је људску себичност описивао иронично, каткад сатирично. Дела: романи "Један живот", "Нова бања", "Пјер и Жан", приповијетке "Страсти", "Наличја", "Замке", "У рату", "Водом".

1908. - У Отоманском царству почела младотурска револуција под вођством млађих официра и интелектуалаца незадовољних владом султана Абдула Хамида Другог, који су као циљ означили успостављање уставног режима. Под притиском устаника султан је пристао на парламентарну-демократску државу на основу устава из 1876, али је збачен кад је 1909. покушао преврат. Младотурци су прије доласка на власт сељацима обећали државну, црквену и дио спахијске земље, укидање десетка и откупног система, а нетурским нацијама широку националну и културну аутономију, што нису испунили. Сељаци су остали без земље, а тлачење нетурских нација је појачано, што је убрзало избијање Првог балканског рата 1912. и протјеривање Турака с Балкана.

1919. - Британски дирижабл "Р-34" се спустио на Рузвелтову пољану у Њујорку, поставши први ваздухоплов који је прелетио Атлантски океан.

1923. - Званично је проглашено оснивање СССР, на основу одлуке Првог свесавезног конгреса совјета крајем 1922.

1928. - У Њујорку одржана премијера филма "Свјетла Њујорка", првог звучног филма у историји кинематографије.

1935. - Рођен тибетански вјерски вођа далај-лама, добитник Нобелове награде за мир 1989.

1937. - У бици код Брунете у Шпанском грађанском рату је - према званичној верзији - погинуо српски револуционар Благоје Паровић "Шмит", политички комесар 13. интернационалне /француске/ бригаде, један од најистакнутијих руководилаца Комунистичке партије Југославије прије Другог свјетског рата.

1944. - У пожару, који је у главној шатри циркуса "Ринглинг Бротхерс анд Барнум & Баилеу" изазвао невјешти гутач ватре, у америчком граду Хартфорд у Конектикату погинуло је 167 људи.

1945. - Никарагва постала прва држава која је формално прихватила Повељу УН.

1962. - Умро амерички писац Вилијам Фокнер, добитник Нобелове награде за књижевност 1949, који је био заокупљен проблемом зла. Приказао је друштвену историју америчког Југа, дегенерацију и пропадање старосједилачке госпоштине и суровост и безобзирност дошљака. Био је хроничар пропадања, порочности, изопачености и свирепости. Дјела: романи "Сарторис", "Бука и бијес", "Свјетлост у августу", "Комарци", "Медвјед", "Коњички гамбит", "Уљез у прашину", "Дивље палме", "Војникова плата", "Старац", "Господска кућа", "Реквијем за искушеницу", "Лупежи", "Уточиште", приповијетке "Светилиште", "Непобијеђени".

1964. - Британски протекторат у Африци Њасаленд је под називом Малави постао независна држава у оквиру Британског комонвелта.

1967. - У Нигерији је букнуо грађански рат, окончан у јануару 1970. поразом оружаних снага провинције Бијафра која је покушала да се отцијепи.

1971. - Умро амерички музичар афричког поријекла Луис Сачмо Армстронг, највећи трубач у историји џеза. Током каријере дуге више од пола вијека прославио се и као пјевач непоновљивог храпавог и топлог гласа, а многобројне турнеје широм свијета, укључујући Београд, донијеле су му незваничну титулу "амбасадора добре воље". Снимио је и више филмова у којима је такође исказао раскошни таленат изузетног забављача.

1986. - Двојица Аустралијанца су као први "западњаци" објешени у Малезији, на основу драконског закона те земље о трговини дрогом, послије смртне пресуде под оптужбом да су шверцовали дрогу.

1988. - У највећој несрећи од почетка експлоатације нафте на мору од експлозије нафтне платформе "Пајпер алфа" у британском сектору Сјеверног мора погинуло је 167 људи.

1989. - Умро мађарски државник Јанош Кадар, комунистички лидер Мађарске од 1956.

1994.- Предсједник САД Бил Клинтон постао први амерички лидер који је посјетио бивше совјетске балтичке републике.

2003. - Око 51 одсто Корзиканаца изјаснило се на референдуму против приједлога Владе Француске да ово острво добије већу аутономију у односу на централну власт.

2005. - Умро је Клод Симон, француски књижевник и добитник Нобелове награде 1985. године.

2006. - Индија и Кина су, послије 44 године, отвориле гранични прелаз "Нату Ла".

2011. - Британска краљица Елизабета Друга говорила је на Генералној скупштини УН у Њујорку, први пут послије 50 година.

2012. - Бивши аргентински диктатор Хорхе Рафаел Видела осуђен је на 50 година затвора због крађе беба од затвореника током владавине војне хунте и њеног рата против љевичарских дисидената. Видела је на челу Аргентине био од 1976. до 1981. године. За вријеме владавине војне хунте страдало је око 13.000 људи.