ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан05/07/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 7. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је уторак, 7. јул, 189. дан 2020. До краја године остало је још 177 дана.

 

1307. - Умро енглески краљ Едвард Први познат као Едвард Лонгшенкс, који је током владавине од 1272. године до смрти реформисао законодавство и успоставио снажан административни систем, проширивши га и на Велс, чију је аутономију укинуо.

1752. - Рођен француски проналазач Жозеф Мари Жакар, који је 1801. изумио механички ткалачки разбој, назван њему у част "Жакарова машина".

1816. - Умро енглески писац и политичар ирског поријекла Ричард Бринсли Батлер Шеридан, чије се комедије нарави одликују изврсним комичним ликовима и духовитим дијалогом. Као члан британског парламента од 1780. до 1812. прославио се као сјајан оратор. Дјела: комедије "Школа оговарања", "Супарници", "Критичар".

1854. - Умро њемачки физичар Георг Симон Ом, који је открио однос струје електромоторне силе и отпора у електричном колу, назван према њему Омов закон. Дао је знатан допринос акустици, оптици кристала и математици. Јединица за мјерење електричног отпора у међународном систему мјера њему у част је названа "ом".

1860. - Рођен аустријски композитор и диригент Густав Малер, директор Државне опере у Бечу, који је под утицајем Лудвига ван Бетовена и Рихарда Вагнера стварао комозиције изразитог драмског набоја и снажних емоција. Дјела: десет симфонија, циклуси соло пјесама за глас и оркестар "Пјесма о земљи", "Пјесме младића-путника", "Дјечаков чудотворни рог", "Пјесме о мртвој дјеци".

1887. - Рођен руски сликар јеврејског поријекла Марк Шагал, изузетан колориста и цртач, један од најоригиналнијих сликара 20. вијека. Већи дио живота је провео у Паризу, али се инспирисао руским фолклором и успоменама из дјетињства, стварајући фантастичне композиције из живота Јевреја и руских сељака. Драматичне, социјалне и религиозне елементе спајао је у ванземаљску визију, у коју је укључивао сјећања на руске иконе и младост у Русији и искуства кубизма и надреализма. У графичким циклусима је илустровао "Мртве душе" Николаја Васиљевича Гогоља, "Хиљаду и једну ноћ" и Библију. Такође је осликао зграду париске Опере, синагогу у Јерусалиму, зграду УН и урадио је витраже у катедрали у Мецу.

1898. - САД анектирале Хавајска острва.

1899. - Рођен амерички филмски режисер Џорџ Дуи Кјукор, холивудски перфекциониста, посебно успјешан у филмској музичкој комедији. Филмови: "Мала жена", "Силвија Скарлет", "Ромео и Јулија", "Јуче рођена", "Звијезда је рођена", "Дјевојке", "Мy фаир ладy", "Дејвид Коперфилд", "Филаделфијска прича".

1911. - Рођен италијански композитор Ђан Карло Меноти, чије су опере с темама из савременог живота, за које је сам писао либрета, стекле изузетну популарност. У либретима је успјешно комбиновао драматске ситуације карактеристичне за 20. вијек с традиционалном формом италијанске опере, а у компоновању се ослањао на традиционалне хармоније, прибјегавајући повремено дисонанцама и полутононалности како би појачао драмски ефекат. Дјела: опере "Конзул", "Медијум", "Амелија на балу", радио-опере "Дјевојка и лопов", "Телефон", балет "Себастијан".

1930. - Умро енглески писац Артур Конан Дојл, љекар по професији, који се прославио криминалистичким романима и приповијеткама у којима су главни јунаци измишљени детектив Шерлок Холмс и његов пријатељ др Вотсон, зачевши тако детективску литературу. Племићку титулу је добио 1902. за заслуге у одбрани британских интереса, посебно у другом Бурском рату. Послије погибије сина у Првом свјетском рату одао се спиритуализму. Дјела: романи "Гримизна студија", "Пустоловине Шерлока Холмса", "Успомене Шерлока Холмса", "Баскервилски пас", "Бијели одред", "Изгубљени свијет", "Велики бурски рат", студија "Историја британског похода у Француској и Фландрији", дјело о спиритуализму "Историја спиритуализма", мемоарска проза "Успомене и пустоловине".

1937. - Јапанска армија напала кинески гарнизон код Лучиоа /мост Марка Пола/ близу Пекинга. Отпор кинеских снага Јапан је искористио као повод за агресију на Кину.

1940. - Рођен Ринго Стар, бубњар поп групе "Битлси".

1941. - Оглашен оружани устанак у Србији пуцњевима Жикице Јовановића - Шпанца у Белој Цркви. Маса окупљеног народа је на политичком збору упозната са одлуком Централног комитета Комунистичке партије Југославије о борби против њемачког окупатора.

1960. - Правдајући се заштитом "угрожених" живота својих држављана Белгија, само седам дана послије проглашења независности Конга, упутила падобранске јединице у ту афричку земљу. Конгоански премијер Патрис Лумумба одмах је затражио интервенцију УН, али блоковски подијељена свјетска организација није брзо дјеловала, па је провинција Катанга објавила отцјепљење, што је изазвало грађански рат. Лумумба, симбол конгоанске независности, збачен је у октобру 1960, одведен у Катангу и убијен у фебруару 1961.

1978. - Соломонова острва у југозападном дијелу Тихог океана стекла независност и ушла у Британски комонвелт послије 85 година британске колонијалне управе.

1981. - Предсједник САД Роналд Реган предложио Сандру Деј О'Конор за судију Врховног суда и она је у септембру 1981. постала прва жена члан највише америчке судске инстанце.

1991. - Усвојена Брионска декларација о мирном решењу југословенске кризе, којом се влада СФРЈ обавезала да ће повући савезну војску /ЈНА/ из Словеније, а словеначке власти да ће демобилисати своје трупе. Одлуке Словеније и Хрватске о независности суспендоване су на три мјесеца. Прихваћено је да у Словенију и Хрватску дођу посматрачи ЕЗ.

1993. - Преговори између Републике Српске Крајине и Хрватске у Женеви прекинути су, јер су Хрвати одбили да прихвате српски приједлог о контроли над подручјем Масленице.

1994. - Војници Петог корпуса војске босанских муслимана, лојалног Алији Изетбеговићу, опколили припаднике францускиих "плавих шљемова", стациониране у Бихаћу.

1994. - У Јемену окончан двомјесечни грађански рат уласком сјевернојеменских трупа у Аден - главни град Јужног Јемена.

1997. - Умро бивши предсједник Хрватске Републике Херцег-Босне и Хрватске демократске заједнице у БиХ Мате Бобан.

2005. - У серији експлозија у подземној жељезници и градском аутобусу у Лондону живот је изгубило 56 лица, а више од 700 је повријеђено. Одговорност за нападе преузела је исламистичка група Ал каида за Европу.

2007. - У самоубилачком бомбашком нападу на пијаци у ирачком селу Емерлија убијено 105 људи, а 250 рањено.

2012. - У поплавама на југозападу Русије страдала 171 особа, а поплављено је око 5.000 кућа.

2014. - Умро београдски позоришни и филмски глумац Бора Тодоровић, добитник награда и признања, међу којима и Гран прија у Кану за улогу у филму "Професионалац".

- Данас је хришћански празник Рођење светог Јована Претече - Ивањдан, којим Црква чини помен на рођење Јована Крститеља. Јован Крститељ - у ријеци Јордан крстио је Господа Исуса Христоса, Претеча - најављивао је долазак Месије и позивао људе на покајање, рођен је у породици свештеника Захарија и Јелисавете, Богородичине рођаке. Када је Јелисавета остала трудна, Захарије је онијемио, а када је рођен Претеча, од његовог оца Захарија је затражено да на плочици напише име дјетета и када је написао синовљево име, истог часа је проговорио. Као млад Јован је отишао у пустињу и обучен у тунику од камиље длаке и хранећи се коријењем и дивљим медом у проповиједима је критиковао морално посрнуће својих савременика, захтијевајући да се покају и врате животу по Божијим законима. Он је крштавао људе у ријеци Јордан, говорећи им да их он крсти водом, а да "за њим иде онај који ће их крстити Духом Светим и огњем". Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод. У календару СПЦ светом Јовану се чини помен три пута годишње и то, осим Ивањдана, још и 20. јануара - Сабор светог Јована Крститеља - Јовањдан, те 11. септембра - Усековање главе Светог Јована Крститеља.