ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво07/07/2020

НЕОЗБИЉНО ЈЕ УПОТРИЈЕБИТИ РИЈЕЧ ГЕНОЦИД, А НЕ ПОМЕНУТИ ЈАСЕНОВАЦ

 

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 7. ЈУЛА /СРНА/ - Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић изјавио је да култура сјећања не може и не смије бити култура кратког и селективног памћења и нагласио да је неодговорно олако употребљавати ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац, Јадовно, Брод на Дрини, Гаравице, херцеговачке јаме безданице и остала стратишта.

 

Након што је професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву Златиборка Попов Момчиновић на Н1 телевизији рекла да се "оно што се десило не назива правим именом, а постоји међународна пресуда да је ријеч о `геноциду` у Сребреници" и да одређеним структурама смета да то јавно признају, Мастиловић је истакао да су ставови изнесени у тој емисији лични ставови Момчиновићеве, а не Факултета.

“Као историчар сматрам да је, прије свега, неодговорно олако употребљавати ријеч `геноцид`, ако смо свјесни њене тежине и шта она у научном смислу подразумијева. Исто тако, неозбиљно је изговорити ту ријеч, а не поменути Јасеновац, Јадовно, Брод на Дрини, Гаравице, херцеговачке јаме безданице и тако даље", истакао је Мастиловић.

Он је навео да се "културом кратког и селективног памћења" само праве дубљи јазови и замагљују сложени историјски процеси, а што је најгоре - не доприноси се коначном помирењу и дефинитивном прекидању тог вишевјековног крвавог ланца међусобног вјерског, етничког и идеолошког сатирања на овим просторима.

"Колико је његовање културе памћења важно за један народ можда најбоље свједочи данас чињеница постојања Републике Српске, јер је она настала управо као резултат памћења геноцида који је над српским народом спроведен на простору Независне Државе Хрватске", истакао је Мастиловић.

Он је додао да писање историје није почело са Хашким трибуналом, мада је тај трибунал примарно имао задатак да пише наручену и "коначну" историју, умјесто да дијели правду.

"Пречесто се сјетим посљедњих ријечи Харо Шулце Бојзена, које је записао прије него га је Гестапо објесио: `Ко то каже да су ове судије судије историје? Историја ће тек рећи своју коначну пресуду`", навео је Мастиловић.

Према његовим ријечима, позивати сада на некакво суочавање с прошлошћу, посебно у контексту "геноцидности" народа који је у 20. вијеку био изложен бруталном и планском истребљењу на простору западно од ријеке Дрине и тако доведен на руб биолошког опстанка, представља не само суштинско неразумијевање историјских процеса дугог трајања и дубоких посљедица на овим просторима, већ и грубо политизовање историје, па и атак на саму културу памћења.

Момчиновићева, социолог и политиколог, сматра да је култура сјећања "у служби одржавања владајућих политика на позицији моћи".

"Оно што се десило не назива се правим именом, а постоји међународна пресуда да је ријеч о `геноциду` у Сребреници. Међутим, овдје и даље одређеним структурама смета да то јавно признају и да ово друштво искорачи из тог зачараног круга несуочавања, различитих полуистина које су присутне у различитим сферама", истакла је Момчиновићева.