ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 04/08/2020

"ДЈЕЦА КОЗАРЕ" - ФИЛМ БЕЗ КОМПРОМИСА И УБЛАЖАВАЊА!

 

Да би се постигла толеранција треба снажно изговорити истину. Овога пута, о злочинима над дјецом у времену Независне Државе Хрватске и нацистичке окупације. Дуго је та тема била затворена и некако је дошао тренутак да се сними и филм, који ће бити намијењен у првом реду гледаоцима бивше Југославије, а затим и цијелом свијету, наглашава у интервјуу Срни један од највећих екс-југословенских и хрватских филмских аутора

 

Приредио: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 4. АВГУСТА /СРНА/ - Један од највећих хрватских, екс-југословенских и европских филмских аутора Лордан Зафрановић прижељкује да снимање филима "Дјеца Козаре" почне у јесен наредне године и поручује да није спреман ни на какве компромисе и "такозвана ублажавања".

У интервјуу Срни Зафрановић наглашава да би посебно желио да у филму играју Никола Којо и Аница Добра, те да премијера буде на фестивалу у Кану.

Зафрановић истиче да ће дјецу у филму глумити малишани са Козаре, на којој се та драма и дешавала.

"Цијели филм ће се снимати на подручју Козаре. На самом стартишту дјеце. С друге стране Уне саградићемо логор, који би могао, ако се направи, бити нека врста едукативног центра за посјетиоце, студенте и истраживаче", каже Зафрановић.

Он указује на сјајан сценарио Арсена Диклића, који је писан прије 30 година.

"Наравно да је кроз то вријеме прошло доста новог искуства које ћемо укомпоновати унутар постојеће приче. Арсен Диклић је познат као писац који и о најсуровијим злочинима покушава да прича на изразито хуман начин, не оптужујући никога унапријед. Занимљиво је како обични људи, у тренутку, када им се то омогући, постану злочинци", наводи Зафрановић.

План снимања ће ускоро бити израђен према могућностима финансирања, напомиње он и најављује "дуг и неизвјестан пут затварања финансијске конструкције".

"Како је то историјски филм, он је доста скупљи од просјечног. Од Филмског центра Србије добили смо минимална средства у висини од нешто мање од 10 одсто цијене филма. Вјерујемо, ипак, да постоји интересовање за ову врсту филма и потреба да се он реализује. Зато смо оптимисти да ћемо наћи партнере који ће нас здушно финансијски подржати. Без њих, тог филма неће бити", указује Лордан Зафрановић.

Он открива да је већ разговарано са једним од највећих продуцената у Хрватској о потреби да и Хрватска учествује у овако великом пројекту, те да је тај продуцент показао велико интересовање.

"Вјерујем - не због тога да би ме контролисао шта радим, већ зато што постоји потреба да и Хрватска буде та која ће отворити ту, за себе, болну тему", истиче Зафрановић.

Он указује на потребу за истином и толеранцијом на овим просторима.

"Да би се постигла толеранција треба снажно изговорити истину. Овога пута, о злочинима над дјецом у времену Независне Државе Хрватске и нацистичке окупације. Дуго је та тема била затворена и некако је дошао тренутак да се сними и филм који ће бити намијењен, у првом реду, гледаоцима бивше Југославије, а затим и цијелом свијету", наглашава Зафрановић.

Tамо гдје су ратови углавном страдају невина дјеца и то се дешава свакодневно, подсјећа он и напомиње да су људи "свједоци великих несрећа данас, нарочито у доба избјегличке кризе".

"Стотине хиљада дјеце лута по разним прихватилиштима и логорима Европе. Како до данас нисам могао снимити филм о дјеци Козаре, желим вјеровати да је и друштвена клима на овим просторима то омогућила.

Земље бивше Југославије помало се демократизују и готово све заклињу на антифашизам, као темељ свих идеологија које су настале послије распада Југославије. Tај потез се дуго чека - да се елите појединих народа извине и замоле за опроштај за злочине које су починили представници тих народа у Другом свјетском рату и у недавном рату на Балкану", наводи Зафрановић за Срну.

Познати режисер напомиње да је своевремено паралелно текло снимање његових филмова и рат на Балкану. Посебно када је ријеч о филму "Залазак стољећа" /Tестамент/.

"Емигрирао сам заједно са тим филмом да бих га завршио негдје у Европи. Послије Беча и Париза, завршио сам га у Прагу, тамо гдје сам и студирао филм. Из свега носим горак окус, не толико горчине коју сам сам доживио, него што је због моје слободе стварања и избора страдала и моја фамилија на разне начине", наводи Зафрановић.

Он истиче да то није могао предвидјети и да "не зна да ли је потребно да данас буде опрезнији".

"Биће много људи који ће нас подржавати и помагати, али ће бити и љутих противника и наших непријатеља, који ће покушавати да нам отежају рад и пласман филма. Желим вјеровати да се ствар мијења и да ће филм бити прихваћен, јер смо свједоци да су неки филмови на сличну тему добро прихваћени, нарочито у Хрватској.

Још једном бих отворено рекао, без задршке, да нисам спреман ни на какве компромисе и такозвана ублажавања", поручује Зафрановић.

Он напомиње да "не подлијеже утицају било које идеологије, осим идеологије истине".

"Моја публика мање-више зна шта ће гледати два сата док та драма траје. Волио бих да она траје и послије пројекције, да се на неки начин утисне у главу сваког гледаоца који себи може постављати питања да ли је могуће да се то понови, те да у својој средини упозорава на све облике агресивног национализма", наводи Лордан Зафрановић.

Он процјењује да му је из перспективе живота у Прагу тешко говорити о филмовима који се раде на територији бивше Југославије.

"Знам само једно - врло ријетко говорим критички о туђим филмовима. Ако не могу да похвалим, могу цијенити свакога ко је филм завршио. Главни проблем кинематографије на Балкану јесте непостојећи продуцент и сасвим анонимне државне комисије које оцјењују сценарије и ауторе, те поклањају државна финансијска средства.

Tу се дешава беспоштедна борба за сваки динар и они који су ближи власти, који је пропагирају, они су ближе и новцу. Tо има неку логику јер држава и финансира", наводи Зафрановић.

Он указује на чињеницу да се без јаког продуцента врло ријетко може снимити велики филм.

"Овако се стварају неки случајни филмови, што се каже `филмови са улице`. Они имају једну или двије премијере и послије тога не постоје. Имамо инфлацију филмских академија, на којима се слабо учи филм, који се онда приказује на тим бројним градским фестивалима", оцјењује Зафрановић и наводи да све то "мирише на кућну радиност, а не на озбиљну професију".

Он сматра да и даље постоји ауторски филм, али да има далеко више такозваних "реализација".

"И једни и други ствараоци зову се - режисери, што није добро јер је разлика огромна. Аутор ради филмове из свог свијета, са својом формом набијеном аутентичном енергијом, а реализатори реализују причу, мање-више успјешно, али у истој форми, као да ради један једини такозвани режисер", објашњава Зафрановић.

Он открива да жали што није успио да сними филм "Острво Балкан", према роману Видосава Стевановића, који говори о посљедњем рату у БиХ.

"Управо због недостатка финансија нисмо га реализовали мада смо догурали до самог почетка снимања. Сви који су упознати о тим материјалима, које су израђивали врхунски умјетници сценографије и костима, говорили су о великом подухвату. Још се надам да ћемо тај филм кад-тад снимити", каже Зафрановић у интервјуу Срни.

Лордан Зафрановић је један од најеминентнијих, најгледанијих и најнаграђиванијих филмских аутора из доба екс-Југославије.

Његов документарац "Крв и пепео Јасеновца" био је први озбиљан филм те врсте у бившој земљи који је Зафрановићу створио низ непријатеља у самим државним структурама Југославије, али и Хрватској.

Зафрановић се тешким темама из усташке Независне Државе Хрватске бавио и у ремек-дјелима "Окупација у 26 слика", "Пад Италије", те филму "Тестамент" из деведесетих година прошлог вијека, уз почетак ратова и распада бивше земље.

Лордан Зафрановић је снимио низ филмова, осим поменутих, који су у врху хрватске и екс-југословенске кинематографије, попут остварења "Муке по Мати", "Вечерња звона" и "Ујед Анђела".