ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво14/08/2020

ЛАЗАР ТРИФКОВИЋ - ПРЊАВОРСКИ ДОБРОТВОР И РОДОЉУБ

 

ПРЊАВОР, 14. АВГУСТА /СРНА/ - На данашњи дан 1893. године умро је прњаворски добротвор и родољуб Лазар Трифковић, једна од најзнаменитијих и најдрагоцјенијих личности које је Прњавор имао у својој историји.

 

Рођен је око 1852. године у Прњавору, а у свом родном мјесту завршио је српску православну основну школу, да би се потом у потпуности посветио трговини као породичном послу.

Професор историје Дарио Топић, који се бави проучавањем података о старом Прњавору и његовим познатим личностима, прича Срни да је Трифковић био велики добротвор. Дуго је сам или у сарадњи са другим угледним људима тог доба из Прњавора издржавао школу и учитеље српске школе у овој општини, био на челу црквено-школске општине, а помогао је и градњу Цркве Светог Георгија.

"Он шаље своје новчане прилоге и широм БиХ, помаже српске школе, светосавске бесједе и другим поводом организоване манифестације. Био је кум српској православној школи у Градишци 1887. године, претплатник часописа и новина који су у том периоду излазили, а нашем Лази су посвећене и неке књиге", појашњава Топић.

Занимљиво је, прича Топић, да је Лаза присуствовао и преносу посмртних остатака пјесника Бранка Радичевића из Беча у Сремске Карловце, тачније на Стражилово 1883. године.

"Овом нашем Прњаворцу је, замислите, на тој свечаности организациони одбор догађаја упутио трећу здравицу као 'родољубивом Србину и устрајном борцу за српска народна права'. На истој свечаности са нашим Лазом био је, између осталих, и Михајло Пупин", прича Топић и додаје да је сасвим сигурно Трифковић један од најзначајних људи који су допринијели развоју култа Бранка Радичевића у Прњавору.

Према историјским подацима, када је дошло до устанка у БиХ 1875. године, склања се из Прњавора у Славонски Брод, али у избјеглиштву и даље ради на ширењу српства.

У Прњавору је, посебно од 1888. године, присутан у котарским и општинским структурама, али од власти често прогањан и саслушаван. У неким својим дописима штампи тога времена потписивао се псеудонимом "Србин Босанац", а користио је и псеудоним "Обзор".

Надгробни споменик Лазару Трифковићу који се налази у прњаворском градском гробљу израђен је у Будимпешти у радњи Карл Кон. Поред Лазиног гроба налази се гробно мјесто његовог оца Васе који је умро 1871. године, а у близини су споменик и гробно мјесто Лазиног брата Михаила, који је такође био знаменита и значајна личност, скоро колико и његов брат Лазар.

Професор Топић каже да ће доста података о овом српском родољубу и добротвору из Прњавора који је поживио свега 42 године наћи у књизи коју ће ускоро објавити.

"Припремићу и један посебан рад, а биће и институционалних активности усмјерених на очување успомена на овакве људе и на културу сјећања уопште", каже Топић.