ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Економија25/09/2020

СЛОБОДНЕ ЗОНЕ ОБЕЗБЈЕЂУЈУ ВИШЕ ИНВЕСТИЦИЈА И РАДНИХ МЈЕСТА

 

БАЊАЛУКА, 25. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић рекао је да би успостављање и функционисање слободних зона у Српској утицало на већи прилив домаћих и страних инвестиција, више радних мјеста, већа улагања у инфраструктуру, већи обим посла за кооперанте из домаће привреде, као и стварање услова за стицање нових знања и вјештина домаће радне снаге.

 

"Слободне економске зоне се налазе у више од 140 економија широм свијета, у готово три четвртине економија у развоју и у готово свим економијама у транзицији", рекао је Петричевић Срни говорећи о Нацрту закона о слободним зонама, који је јуче усвојила Народна скупштина Српске.

Петрићевић је навео да слободне зоне постоје и у Македонији, Хрватској и Словенији, али да је Србија од свих земаља региона најбоље развила своје слободне зоне.

"Србија има 14 слободних зона у којима послује више од 200 компанија које запошљавају око 35.000 радника. Највећим дијелом ријеч је производним компанијама, а највише их је из ауто-индустрије, металуршке и текстилне индустрије", појаснио је Петричевић.

Према његовим ријечима, годишњи промет слободних зона у Србији износи око пет милијарди евра, вриједност остварене производње 2,4 милијарде евра, од чега се на извозе односи 2,2 милијарди евра, што чини 14 одсто укупног извоза Србије.

"Најуспјешније слободне зоне у Србији су, по висини изоза и броју запослених, Крагујевац, Суботица и Пирот, чија искуства желимо да примјенимо и у Републици Српској", нагласио је он.

У складу са Законом о порезу на додату вриједност, од плаћања ПДВ-а ослобођен је увоз добара намијењених за потребе слободних зона, роба испоручена унутар слободне зоне, као и пружање услуга повезних са прометом наведених добара унутар зоне

Када је ријеч о царинским повластицама, у складу са Законом о царинској политици БиХ, ослобођена је од плаћања царина на робу у слободној зони, осим ако се таква роба стави у слободан промет на територији БиХ.

Такође, општине или градови могу самостално да дају посебне повластице у складу са својим надлежностима, било да је ријеч о закупу, продаји земљишта, комуналним накнадама и слично, док републички органи управе могу да понуде корисницима зона све подстицаје које и иначе дају привредницима, напримјер подстицаји за повећање плата, за увођење нових технологија, за запошљавање и друго.

Важећи Закон о слободним зонама Републике Српске усвојен је 2003. године, а ова област је регулисана и Законом о слободним зонама у БиХ, који је у важећој форми усвојен 2009. године, међутим, у циљу подстицања оснивања слободних зона, као инструмента унапређења пословног окружења и конкурентности, постојала је потреба да се одредбе важећег закона прецизирају, иновирају и допуне у складу са савременим трендовима. У том контексту су кориштена искуства успјешних слободних зона у окружењу.

Нацртом закона о слободним зонама Српске прецизиран је поступак оснивања слободне зоне, рад слободне зоне, дјелатности које се могу обављати у њој, као и престанак рада слободне зоне.

"Такође, јасније је прописана надлежност и улога свих институција Републике Српске у оснивању и праћењу рада слободних зона. Новим законом о републичкој управи је јасно дефинисана надлежност за слободне зоне, тј. иста је дата у надлежност Министарству привреде и предузетништва, што у претходном периоду није био случај и што је створило основ за квалитетније прописивање предметног закона о слободним зонама", наводи се у нацрту овог закона.