ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан26/09/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Данас је понедјељак, 28. септембар, 272. дан 2020. До краја године има 94 дана.

 

48. п. н. е. - Римски војсковођа и државник Гнеј Помпеј Велики убијен у Египту, гдје се склонио пошто га је у бици код Фарсале поразио Гај Јулије Цезар. Учествовао је у гушењу устанка римских робова који је од 71. до 69. прије нове ере предводио Спартак, а глас великог војсковође је стекао 66. године п. н. е. побједом над понтским краљем Митридатом Шестим - Еупатором, чиме је учврстио римску власт у Малој Азији. Освојио је Јерусалим 61. п. н. е, а годину дана касније је с Цезаром и Марком Ликинијем Красом створио Први тријумвират, на шта је био принуђен, јер га је Сенат спријечио да успостави личну диктатуру. У борби за примат касније се удружио са Сенатом, који га је 52. п. н. е. изабрао за јединог конзула, али је и власт и главу изгубио поразом код Фарсале.

1066. - Нормандијски војвода Вилијам, будући енглески краљ Вилијам Први - Освајач, искрцао се са војском француских Нормана код Певенсија у јужној енглеској покрајини Сасекс и започео освајање Енглеске.

1803. - Рођен француски писац Проспер Мериме, који се одликовао углађеним и концизним стилом, чије су новеле "Кармен" и "Коломба" инспирисале његовог сународника Жоржа Бизеа да компонује опере. Остала дјела: историјски роман "Хроника времана Шарла Деветог", новеле "Матео Фалконе", "Заузимање утврђења", "Таманго", "Етрурска ваза", "Локис", позоришне сцене "Сељачка буна".

1841. - Рођен француски државник Жорж Бенжамин Клемансо, премијер од 1906. до 1909. и од 1917. до 1920.

1864. - У Лондону основана Прва интернационала, прва међународна револуционарна организација радника, за коју је Статут и Оснивачки манифест израдио њемачки филозоф Карл Маркс.

1891. - Умро амерички писац Херман Мелвил, аутор романа "Моби Дик", оштроуман критичар себичности и комерцијализације америчког друштва, при чему је мајсторски користио симболе и алегорију. Остала дјела: "Тајпи", "Ому", "Били Бад".

1895. - Умро француски хемичар и биолог Луј Пастер, проналазач вакцина против бјеснила, антракса и црвеног вјетра. Открио је и да се храна може конзервисати спречавањем размножавања бактерија, захваљујући чему је развијен поступак назван "пастеризација". Основао је микробиологију и стереохемију и организовао 1888. чувени институт у Паризу, назван његовим именом.

1902. - Умро француски писац Емил Зола, творац и најизразитији представник натуралистичког романа. Писао је и приповијетке, драме, критике, полемичке чланке, борио се страсно за правду и напредак. Отвореним писмом 1898. предсједнику Француске под насловом "Оптужујем" у листу "Л'орор", одлучујуће је допринио рехабилитацији капетана Алфреда Драјфуса, лажно оптуженог за издавање Њемачкој војних тајни и осуђеног на доживотну робију. Својим талентом и страсним убјеђењима снажно је утицао на савременике, не само у Француској. Дјела: романи "Нана", "Жерминал", "Слом", "Тровачица", "Звијер - човјек", "Новац", "Земља", "Плодност", "Рад", "Истина", "Три града: Лурд, Рим, Париз", расправа "Експериментални роман".

1914. - Умро српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић - Мокрањац, члан Српске краљевске академије и хоровођа Београдског пјевачког друштва, у стилизацији фолклорних мотива узор генерацијама композитора. Музику је студирао на Великој школи у Београду и на конзерваторијумима у Минхену, Риму и Лајпцигу, а по повратку у отаџбину основао је Српску музичку школу и Београдски гудачки квартет. Његове композиције одликује изванредан, умногоме непревазиђен смисао за умјетничку обраду народних пјесама, при чему су руковети врхунски домет наше музике, а црквена појања несумњиво међу најистакнутијим дјелима цјелокупног православног богослужења. Написао је и више музиколошких студија. Дјела: "Руковети, 1 -15", "Приморски напјеви", "Козар", соло пјесма "Лем-Едим", сценска музика за "Ивкову славу", црквена музика "Опело", "Акатист Богородици", "Литургија".

1924. - Рођен италијански филмски глумац Марчело Мастројани, једнако успјешан као комичар, романтични херој, драмски глумац, љубавник и тумач рола у филмовима херметичног интелектуализма. Филмови: "Дјевојке са Шпанског трга", "Хроника о сиромашним љубавницима", "Бијеле ноћи", "Сладак живот", "Развод на италијански начин", "Ноћ", "Породична хроника", "Осам и по", "Приватан живот", Лео посљедњи", "Мирис жене".

1934. - Рођена француска филмска глумица Брижит Бардо, највећи филмски секс симбол, која је стекла незапамћену популарност откривајући женске чари више него иједна глумица раније. Каријеру је прекинула релативно рано - многи сматрају мудро, јер би јој у познијим годинама скроман глумачки квалитет био непоуздан ослонац. Филмови: "И Бог створи жену", "Жена и њена играчка", "У случају несреће", "Истина", "Бабет иде у рат", "Приватан живот", "Презир", "Одмор ратника", "Парижанка", "Вива Марија".

1944. - Јединице Црвене армије у Другом свјетском рату прешле у Србију на основу југословенско-совјетског договора.

1949. - Москва једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су слиједиле остале земље "социјалистичког лагера" - Мађарска 30. септембра, Бугарска и Румунија 1. октобра, Чехословачка 4. октобра 1949.

1966. - Умро француски писац Андре Бретон, који је у психоанализи тражио средство за откривање истине и покушао да је у првом и другом "Надреалистичком манифесту" - 1924. и 1930. примијени на умјетност, створивши теоријску основу надреализма. Дјела: "Надреалистичка револуција", "Нађа", "Сјај земље", "Изгубљени кораци", "Праскозорје", "Фатаморгана", "Надреализам и сликарство".

1970. - Умро египатски државник Гамал Абдел Насер, шеф државе од 1956, творац модерног Египта и један од оснивача покрета несврстаних. Био је један од вођа завјереничке војне организације "Слободни официри" и иницијатор удара 23. јула 1952. којим је свргнут краљ Фарук Први. Национализовао је 1956. Суецку компанију, а 1958. је постао предсједник Уједињене Арапске Републике, која се распала 1961. Послије војне катастрофе Арапа у рату са Израелом 1967. дао је оставку, али су га грађани референдумом вратили на положај предсједника Египта.

1978. - Умро италијански свештеник Албино Лучани, поглавар Римокатоличке цркве само 33 дана, под именом Јован Павле Први. Од 1969. био је надбискуп Венеције, а за папу је изабран 26. августа 1978. Умро је под неразјашњеним околностима.

1989. - У избјеглиштву на Хавајима умро бивши филипински диктатор Фердинанд Едралин Маркос, који је скоро 22 године владао Филипинима. У Другом свјетском рату био је герилац антијапанског покрета отпора, 1959. је постао предсједник Сената, а 1965. је надмоћном већином изабран за шефа државе. У почетку је био веома популаран, јер је подстакао снажан развој привреде, па је поново изабран за предсједника 1969. На крају другог мандата требало је да се повуче са власти, али је у септембру 1972., прије истека мандата, завео ванредно стање и кршећи устав владао диктаторским методама, уз прећутну америчку подршку. Збачен је 1986. на таласу народног револта, послије чега је побјегао на Хаваје.

1994. - У највећој мирнодопској поморској несрећи у Европи више од 900 људи је погинуло кад је у невремену у Балтичком мору, наспрам финске обале, потонуо ферибот "Естонија".

1995. - Израел и ПЛО у Вашингтону потписали споразум о враћању већег дијела Западне обале под палестинску самоуправу.

2000. - Југословенска изборна комисија донијела одлуку о одржавању другог круга избора за предсједника СРЈ. ДОС саопштио да остаје чврсто и јединствено при становишту да ни под којим условима неће пристати на други круг избора. Широм Србије одржани протести због одлуке Савезне изборне комисије.

2003. - Умро амерички филмски режисер грчког поријекла Елија Казан, добитник награде Америчке филмске академије за животно дјело. Његових седам филмова добило је чак 20 Оскара у разним категоријама, укључујући два за режију. Филмови: "Џентлменски споразум" /Оскар/, "На доковима Њујорка" /Оскар/, "Источно од раја", "Сјај у трави", "Вива Запата", "Бумеранг", "Паника на улицама", "Бејби Дол", "Дивља ријека", "Америка, Америка", "Посјетиоци", "Tрамвај звани чежња".