ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 27/09/2020

ПИСМО БОШЊАЧКЕ ДЈЕЦЕ ИНЦКУ - ПРЕДИЗБОРНИ ПАМФЛЕТ СДА

 

Како би Инцко прошао у својој земљи када би наметнуо "аустријски" језик свом народу о томе не треба ни размишљати, јер је тако нешто немогуће...

 

Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Писмо бошњачке дјеце, која од 1. септембра бојкотују наставу у Основној школи "Свети Сава" Зворник, подручно одјељење Липље, упућено високом представнику у БиХ Валентину Инцку подсјећа на најобичнији предизборни памфлет Странке демократске акције /СДА/.

Дјеца у писму Инцку тврде да не иду на наству због немогућности изучавања "босанског" језика, тражећи да их високи представник "посјети и уведе у ђачке клупе и да не допусти да се преко дјечијих леђа ломе кола политике".

У чему је проблем овог писма и ове реченице, ако су га писали ђаци. Проблема нема, јер га дјеца нису писала него њихови родитељи или неко од функционера СДА, који је вјероватно предизборни кандидат за неку функцију у градској или општинског парламента неке локалне заједнице на регији Бирач.

Поставља се питање - зна ли дијете првог разреда основне школе, које има шест година, за високог представника у БиХ, чиме се он бави, и да се баш зове Валентин Инцко. Зна ли уопште дијете у том узрасту називе језика - српски, хрватски, бошњачки, енглески, њемачки или сад овај непостојећи "босански", који је очигледно само у главама СДА чиновника.

Прихватимо чињеницу да су се дјеца, односно ђаци из Липља, писмом обратили човјеку у чијој надлежности није одлучивање ко ће којим, а, посебно непостојећим, језиком говорити.

Инцко из три разлога није у могућности да наметне непостојећи "босански" језик никоме, па ни онима који то желе.

Прво, у Аустрији, земљи из које Инцко долази, не говори се аустријски него њемачки језик. Како би Инцко прошао у својој земљи када би наметнуо "аустријски" језик свом народу о томе не треба ни размишљати јер је тако нешто немогуће.

У земљама комонвелта - Канади, Аустралији и другим из те скупине - говори се енглески, а не језик по називу земље. У Мексику се говори шпански, као и у неким земљама Латинске Америке, док су и Сједињене Америчке Државе задржале назив језика енглески.

Друго, назив "босански" језик у заједници Срба, Хрвата и Бошњака, која се још зове БиХ, не може опстати јер "виси" Херцеговина. Инцко је и ту немоћан. Остаде пола земље "непокривено" измишљеним језиком или изведеним из ријечи Босна.

Треће, непостојећи "босански" језик Инцко не може наметнути Србима и Хрватима јер ова два народа имају свој језик - српски и хрватски. Ова два народа говоре тим језиком од памтивијека, дакле, далеко прије Инцка и новоуспостављене бошњачке нације, тачније СДА која жели овај непостојећи језик.

Бошњаци су "посудили" мало хрватског, мало српског језика и измислили варијанту "босанског" језика. Тако, примјера ради, умјесто општина, како су раније говорили, сада се служе хрватским изговором "опћина", уз мјешовиту употеби српског језика, задржавши српску ријеч - вјероватно, а не хрвтски изговор "вјеројатно".

Бошњаци уствари и не "знају" којим би језиком говорили, али добро знају да не треба да се назива ни српски ни хрватски, а ни бошњачки, како је законским актима прописано, што им нико не оспорава.

Они хоће да са двије, три ријечи као што су примјера ради "кахва", "лахко", "махрама" које су увели као нове да "озаконе" и наметну непостојећи "босански" као службени језик.

Функционер СДА и потпредсједник Републике Српске Рамиз Салкић, непоштујући Устав Републике Српске у којем је тачно формулисана употреба језика, дао је подршку ђацима, њиховим родитељима и наравно активистима СДА који недвосмислено гледају свој интерес да освоје неку од предизборних функција, занемарујући ученике који не иду у школу.

Нападајући, без иједног аргумената, Републику Српску од које живи на високој нози, Салкић позива и међународну заједницу да "отклони дискриминацију и апартхејд у образовном процесу Републике Српске". И ако је од Салкића, који не уважава ни струку ни знање, превише је.

Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић је приликом посјете ученицима и њиховим родитељима у подручном одјељењу Липље појаснио да је "питање језика ријешено Уставом Републике Српске и да ту нема никакве дилеме", додавши да "нико у Републици Српској неће дозволии да се крши Устав".

Подсјетивши да је ту одредбу Устава наметнуо високи представник, Дамјановић је рекао да нико у том тренутку није имао никаквих примједби, па чак ни политичари из реда бошњачког народа, који сада то питање проблематизују.

Дамјановић је том приликом изнио податак да у Српској наставу похађа 6.090 ученика бошњачке националности, а да родитељи 12 или нешто мање ученика подручног одјељења основне школе Липље не дају дјеци да иду у школу због назива језика, док сви остали наставу похађају без икаквих пробелема.

Све је јасно као дан, али Бошњацима из Липља и онима који им дају инструкције ради својих интереса, изгледа није. Важније им је да питање језика проблематизују сваке друге године пред изборе, занемарујући здрав разум, логику, законе и наравно своју дјецу.

Према подацима Основне школе "Свети Сава", троје дјеце од укупно дванаесторо, кренуло је на наставу.