ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти29/09/2020

МАЈОР МИЛАН ТЕПИЋ - ВОЈНИК ДО ПОСЉЕДЊЕГ ДАХА

 

БИЈЕЉИНА, 29. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Мајор Милан Тепић /1957-1991/ погинуо је на данашњи дан 1991. године, када је током борби са хрватским паравојним јединицама дигао у ваздух касарну ЈНА у Бјеловару, не желећи да непријатељу преда складиште са оружјем.

 

Због овог чина, Tепић је постухмно одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја.

Његово име данас носе улице у градовима широм Србије и Републике Српске, а у његову част Војска Републике Српске установила је посебан Орден за заслуге у рату.

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Tепић, командант складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, ради спречавања предаје оружја и муниције припадницима хрватске паравојне формације ЗНГ /зенге/, разнио је магацин са 170 тона експлозивних средстава.

Tом приликом, страдали су и он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Tепићевој наредби, није хтио да се преда.

"Једном људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко", написао је у посљедњем писму мајор Милан Tепић.

У Комленцу, код Козарске Дубице, Tепићевом родном мјесту, сваке године се обиљежава дан његове херојске погибије.

Војник Стојадин Мирковић је 1999. године одликован постхумно Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.

Његови посмртни остаци су у јулу 1995. године сахрањени у родном селу Доње Лесковце, код Ваљева, гдје му је 2013. откривена и спомен-биста.

Прије неколико година, град Ваљево постхумно му је додијелио највеће признање "Септембарску повељу", а и једна улица у том граду носи његово име.

Хрватска страна потврдила је губитак 11 својих војника током експлозије на Беденику, због чега су из освете стријељали команданта страже на том објекту старијег водника Ранка Стевановића.

За злочине над припадницима ЈНА, у то вријеме једине легалне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем је саставу тада формалноправно била и Хрватска, још нико није осуђен.