ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 12/12/2020

О ЗАЈЕДНИЦИ СРБА, ХРВАТА И БОШЊАКА СВИ СУ СВЕ РЕКЛИ - ОСТАЈЕ ЈОШ РЈЕШЕЊЕ

 

Политички представници Бошњака желе унитарну БиХ без Републике Српске и Федерације БиХ. Дакле БиХ, сасвим супротну дејтонском Уставу, у којој би Бошњаци примарно одлучивали о свим битним и небитним питањима, наравно, уз микс понеке "икебане" из српског и хрватског народа

 

Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 12. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - О БиХ, која никада није имала своју државност - наочито хиљадугодишњу, осим што је први пут у бившој Југославији доживјела неку врсту политичке самосвијести и еманципације, све су до сада, што су имали, рекли и представници Републике Српске и Хрватског народног сабора и бошњачке странке из политичког Сарајева.

О БиХ, оваквој каква јесте, рекла је већина земља свијета које имају или немају своје представнике у овој земљи.

И народи који живе на географском простору ове земље рекли су почетком деведесетих година прошлог вијека колико им је драга БиХ када се референдумске или политичке одлуке доносе прегласавањем или неуважавањем интереса другог народа, односно када један народ жели да доминира над друга два народа, или два над једним. Свеједно.

Да се укратко сажме оно најбитније што је до сада речено какву БиХ желе Срби, Хрвати и Бошњаци.

У постратном или Дејтонском периоду Република Српска се залаже за уставно-правни поредак БиХ какав је дефинисан Дејтонским споразумом – са свим ентитетским надлежностима које су дефинисане и потписане 21. новембра 1995. у Дејтону, а парафиране исте године 14. децембра у Паризу.

Хрватски народни сабор жели дејтонску БиХ у којој би Хрвати требало да бирају своје представнике у органима власти, без тога да им већински народ, односно Бошњаци намећу некога кога Хрвати нису бирали. Хрватски народни сабор жели измјене Изборног закона којим би Хрвати на изборима бирали своје представнике.

Представници бошњачких политичких партија, или политичко Сарајево, ништа од реченог не желе нити уважавају.

Политички представници Бошњака желе унитарну БиХ без Републике Српске и Федерације БиХ. Дакле БиХ, сасвим супротну дејтонском Уставу, у којој би Бошњаци примарно одлучивали о свим битним и небитним питањима, наравно, уз микс понеке "икебане" из српског и хрватског народа.

Бошњаци би жељели завнобихску БиХ, као почетну основу некакве државности, али без уважавања темељне одлуке ЗАВНОБиХ-а у којој се наводи да је БиХ заједница равноправних народа Хрвата, Срба и муслимна.

Бошњаци би дакле из ЗАВНОБиХ-а задржали некакву виртуелну државност БиХ, коју ни у авнојевској Југославији није имала, а одбацили завнобихску равноправност три народа у којој се каже да БиХ није ни српска ни хрватска нити муслиманска него и једних и других и трећих.

Бошњацима равноправна на темељима ЗАВНОБиХ-а БиХ не одговора. Радо би садашњи назив БиХ преиначили у Босну или Бог зна како, и задржали је само за себе са свим прерогативима власти. Само им у томе још сметају Срби и Хрвати.

Хрвати, тачније представници хрватског народа, насјели су на бошњачку референдумску превару 1992. године, када су заједно изашли и гласали за независну БиХ, неуважавајући став српског народа који није желио издвајање из ондашње, како су је Хрвати и муслимани звали – крње Југославије.

Тада су Хрвати и муслимани створили БиХ, али на крњем референдуму.

Хрватски народни сабор не жели више да понови истроријску грешку и да опет повјерује слаткоријечивом политичком Сарајеву о заједничком суживоту у грађанској БиХ, чији је ондашњи представник муслимана говорио да "до подне мисли једно, а по подне друго". А, ко размишља тако, не може му се вјеровати.

Да Хрвати не могу вјеровати више никоме, доказ је да је сарајевско-бошњачки Хрват изабран некаквим грађанским гласовима за њиховог представника, који је све, осим онога што би требало да буде - да према Уставу заступа интересе хрватског народа у БиХ.

Дакле, у БиХ заједници ставови конситутивних народа о функционисању БиХ су поприлично супротстављени. Генеза супротстављених ставова лежи у томе што се непоштује изворни Дејтонски споразум. А, да би било која држава функционисала, па и БиХ, мора се придржавати строго важећег Устава и закона. Важећи Устав за БиХ је Дејтонски споразум, чијој се примјени јавно супротставља политичко Сарајево.

И министар иностраних послова у Савјету министара Бисера Турковић, која персонификује бошњачку политику, залаже се за укидање Републике Српске, позивајући странце да се умијешају у процес стварања унитарне БиХ. Она додаје, како преносе медији, да може да замисли да буду укинути ентитети, те да је то могуће "вољом народа и са подршком са стране".

Турковићева, изгледа, не сабира до три.

Вољу три народа у БиХ не представљају само Бошњаци, како би желио "бисер" из СДА. На њену жалост о садашњој судбини БиХ питају се и више пута преварени Хрвати, као и Срби на чију попустљивост се више не може рачунати.

ОХР, као и увијек, не реагује на континуиране насртаје политичког Сарајева на дејтонски уставни поредак БиХ, него из "засједе" чека неког Србина или Хрвата да им запријети санкцијама ако случајно буду бранили дејтонски Устав и критиковали неуставне ствавове бошњачке политичке елите.

Као што се да примијетити, о територијалној заједници Срба, Хрвата и Бошњака, у којој се говори хрватским, српским и бошњачким језиком, све је речено што се имало рећи.

Остају још три могућности да се спроведу унутар БиХ, а то је договор о примјени изворног Дејтонског споразума, уважавање права Хрвата да на својој територијалној јединици бирају своје представнике и трећа опција, ако не успију прве двије, дисолуција територија трију народа за трајно мирну БиХ.