ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 23/12/2020

У НАТО - НЕ, У ЕУ - МОЖДА

 

Истраживање Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци посљедња је опомена свима који би да се баве политички авантуризмом и који позивају на мијењање Дејтонског мировног споразума по свом нахођењу

 

Пише: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 23. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Готово 80 одсто анкетираних грађана у Републици Српској не жели да БиХ уђе у НАТО, док је расположење за улазак у ЕУ "на клацкалици" - све то је посљедица појачаних притисака из политичког Сарајева и неких кругова у САД и ЕУ да се мијења политичка структура БиХ и одузимају надлежности Српске.

Ово истраживање Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци показује да знатна већина становника Републике Српске није за опције које би да делегитимизују Српску и претворе је у празну љуштуру.

Константна кукњава политичког Сарајева Бриселу да, не питајући Србе за мишљење, узме БиХ под НАТО окриље, те да Вашингтон и политички врх ЕУ учине исто са ревизијом Дејтонског мировног споразума изазива на 49 одсто територије БиХ све веће одбијање и, истовремено, контрапродуктивно утиче на односе у БиХ - и политичке и националне.

Ово испитивање на најбољи начин показује колико је задирање у Дејтонски уговор опасан посао и како мало треба да се наруши ионако мизеран степен повјерења између три националне заједице у БиХ, који се од 1992. године није значајно поправио.

Покушаји насилног доказивања како је Српска "попустила" и прихватила улазак у НАТО, прозивања српских представника у Сарајеву, медијски линч којем је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик констатно изложен у сарајевским медијима, али и случај Комшића, поново су "отворили очи" становништву Српске, показујући праве намјере политичког Сарајева.

Ако је очекивано да Срби, након бомбардовања и Српске и Србије, које је затровало ваздух и нанијело енормну економску штету, одбију било какав улазак у ту алијансу, одређени зазор српског народа према ЕУ директна је "заслуга" неких међународних институција које су условљавањем и пријетњама Српској европску опцију деградирале у српским очима.

Нико не жели да буде дио нечега што пријети да га насилно мијења или условљава. Поготово када то траје годинама.

Ако Брисел жели БиХ у саставу ЕУ /а никада није била мања заинтересованост у Унији за пријем нових чланова/, онда је мора прихватити онакву каква јесте - са два широко аутономна ентитета и конститутивношћу три народа.

У противном, чак ће и анкете постати непотребне јер је отпор Српске и Срба према пријетњама укидањем надлежности све опипљивији и никакви "српски Комшићи" тај јаз неће моћи да промијене.

Не треба заборавити ни "заслуге" Уставног суда БиХ, који је постао инструмент за измјену Устава и испуњавање жеља политичког Сарајева.

Одлука о изузимању земљишта у Републици Српској један је од великих разлога за овакве политичке ставове у Српској, које ће потврдити и свака будућа анкета.

Тврдити да конститутивни ентитет Република Српска и конститутивни народ Срби немају своје земље за располагање, а очекивати њихову сарадњу у било чему - није више политички, већ медицински феномен.

Истраживање Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци посљедња је опомена свима који би да се баве политички авантуризмом и који позивају на мијењање Дејтонског споразума по свом нахођењу.

Чланство у НАТО-у није нити ће бити интерес Републике Српске и Срба, док је сарадња највећи могући степен тих односа.

Са ЕУ ствари стоје другачије јер су Срби европски народ. Али, Унија мора да прихвати БиХ каква заиста јесте, а не какву жели политичко Сарајево, а не може да је оствари, па би да за њега то одради Брисел.

Испитивање расположења грађана у Републици Српској према НАТО-у и ЕУ доказује стару народну изреку: "Какав си ти према мени, такав сам је према теби".