ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 27/12/2020

КО ЖЕЛИ ДА НАМЕТНЕ МИГРАНТЕ И ТАМО ГДЈЕ ИХ НИКО НЕЋЕ

 

Очигледно је да бошњачка, прије свега политика СДА, не жели да државни органи рјешавају битна, па и мигрантска, питања. Желе да имају паралелне центре моћи који одлучују о свему, кријући се иза надлежних органа, а истовремено увлачећи у мигрантски бесмисао, који су сами произвели, политичке странке из Републике Српске и западне Херцеговине

 

Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Илегални мигранти у БиХ, тачније у Федерацији БиХ, постају озбиљан и сваким даном све већи безбједносни, економски и социјални проблем.

Мигранте не желе на бихаћком подручју, а то су грађани јасно, прије неколико дана, показали спречавајући њихов долазак из кампа са локалитета "Липа" у прихватни центар "Бира".

Мјештани сарајевског насеља Блажуј најављују масован протест на коме ће изразити незадовољство присуством миграната и упозорити надлежне институције на лошу безбједносну ситуацију.

Тузлаци су већ раније рекли да на њиховој територији нема мјеста за мигранте, јер не желе да доживе судбину Бихаћа и других насеља овог градског центра. Томе су се успротивили и грађани Живиница, бранећи Циљуге од неконтролисаног насељавања миграната.

Мигранти, на извјестан начин, свјесни да имају подршку у неким структурама власти у федералном Сарајеву, показују својеврсну осионост. Изазивају инциденте, проваљују у куће, пале их, краду аутомобиле, храну, а нису ријетки случајеви силовања и убистава. Мигранти су запалили прихватни центар на локалитету "Липа".

Оваквим поступцима мигранти показују да не поштују земљу у којој се тренутно налазе. И ово мало услова који су им обезбијеђени, омогућавајући им какав такав боравак, неко мора да финансира, као и храну која им се свакодневно обезбјеђује. Не поштују ништа. Зато према мигрантима постоји извјесна одбојност локалног становништва у мјестима гдје су присутни због изазивања напетости и страха.

Да ли је ико озбиљно схватио бихаћког градоначелника Шухрета Фазлића када је рекао да је становништво у страху због присуства око 1.500 миграната по оближњим бихаћким шумама.

Вјероватно није. Посебно није СДА која у свим досадашњим реаговањима према досељавању миграната има благонаклон став. СДА их у првој фази жели што више задржати у Федерацији БиХ, а у другој проширити на просторе Републике Српске, као и западне Херцеговине, гдје је већински хрватски народ.

СДА је својевремено жртвовала бившег министра безбједности Фахрудина Радончића који је имао план рјешавања мигрантске кризе. Тада СДА није жељела реадмисију, прије свега, пакистанских миграната, директно се супротстављајућу Радончићу и његовим напорима да се ово питање ријеши. Тиме је СДА преузела на себе све полуге рјешавања ове кризе, али не и одговорност.

Бошњачка, прије свега политика СДА, не жели да државни органи рјешавају битна, па и мигрантска, питања. Желе да имају паралелне центре моћи који одлучују о свему, кријући се иза надлежних органа, а истовремено увлачећи у мигрантски бесмисао, који су сами произвели, политичке странке из Републике Српске и западне Херцеговине.

Међутим, бошњачке прваке из СДА стигло је оно што су годинама прикривали путем сарајевског телала бившег министра безбједности Драгана Мектића, који је вјерно служио сарајевској политици прикривајући стварни број миграната на федералном подручју. Бивши, а по некима и садашњи сарајевски потрчко, у току свог министарског мандата никада није отворио мигрантско питање на надлежним органима него га, према упутствима из Сарајева, годинама прикривао.

Мигрантска криза, овако вођена и диригована из Сарајева, дошла је на наплату, али није СДА него, нажалост бошњачком народу, прије свега у Бихаћу и околини, а ништа мање ни у Блажују, Хаџићима и другим мјестима у која свакодневно пристижу.

Политика СДА не узмиче пред јасним назнакама становништва ових бошњачких градова и насеља да не желе мигранте у својим срединама, него и даље инсистира на подјели мигрантског терета без јасних пројеката рјешавања мигрантске кризе.

Равномјерним распоређивањем миграната у подручја у којима не живе Бошњаци није рјешење, којем тежи СДА, него стварање још већег проблема. Тога је народ свјестан, али СДА, очигледно је, има друге планове.