ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 01/01/2021

ПОНАШАЊЕ ГРАЂАНА ТОКОМ ПРАЗНИКА УТИЦАЋЕ НА БРОЈ ОБОЉЕЛИХ

 

Шеранић је истакао да је посебно поносан на пожртвованост здравствених радника и све што су пружили у претходном периоду, на чему сви треба да им буду захвални

 

Разговарала: Сњежана ЛЕПИР

БАЊАЛУКА, 1. ЈАНУАРА /СРНА/ - Министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић изјавио је да се у другој половини јануара и почетком фебруара очекује пораст броја заражених вирусом корона, те да ће ситуацију у многоме одредити понашање грађана током празника.

Шеранић је у интервјуу Срни истакао да се већ сада припрема план за активирање већих капацитета Завода за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" у случају да за тим буде потребе.

Он је напоменуо да је генерално задовољан начином на који је здравство у Републици Српској реаговало претходних десет мјесеци.

"Ту је посебно битна чињеница да је сваком пацијенту пружена здравствена заштита. Било који пацијент позитиван на вирус корона добио је адекватно лијечење у болницима ако им је била потребна хоспитализација или у примарној здравственој заштити", нагласио је Шеранић.

Здравство у Српској, тврди Шеранић, организацијски је расло током прошле године.

"У почетку је можда било и неразумијевања, неприхватања организацијских поставки система, било од самих установа или од грађана, али сви смо се навикли. Кроз тај цијели период смо расли и дошли до онога да смо у новембру, сходно плановима које смо направили још у августу, реорганизовали болнице и здравствене услуге у болничком смјештају како бисмо све пацијенте могли да примимо", рекао је Шеранић.

Шеранић је навео да је поред здравствених установа и Института за јавно здравство, одличан посао урадио и Фонд здравственог осигурања, пратећи финансијски сегмент функционисања самог здравственог система.

"Влада је још на почетку пандемије дозначила више од 50 милиона КМ Фонду како бисмо употпунили финансирање здравствених установа и на основу тога смо успјели да ову годину издржимо у смислу да здравственим установама не мањка средстава за редовне обавезе", напоменуо је Шеранић.

Он је додао да је ванредних обавеза било много, од запошљавања нешто већег броја здравствених радника до потрошње одређених медицинских средстава више него што је то било уобичајено.

"Влада је кроз Компензациони фонд обезбиједила више од 30 милиона КМ кроз различите ставке, помажући и здравственим установама и самим здравственим радницима да би се исфинансирала лична заштитна опрема, брзи и пи-си-ар тестови. Важно је истаћи да све те опреме имамо у довољној количини и сукцесивно је набављамо сходно потреби", рекао је Шеранић.

Шеранић је напоменуо да је Министарство интервенисало и кад је ријеч о појединим Домовима здравља, гдје су се указивале потребе за радиолошком услугом, односно повећаним бројем снимака експозиције плућа и гдје је долазило до проблема са функционисањем одређених РТГ апарата.

"Помагали смо старачким домовима, односно установама социјалне заштите, које колективно смјештају људе. У прошлој години се испреплетала маса ствари гдје се здравство нашло, прије свега, у изазову како поред ванредних одговорити на редовне потребе. На то смо одговарали реорганизацијом, па када се смањивао број заражених повећали смо број других здравствених услуга, а како је повећаван број обољелих од ковида смањивали смо број нехитних услуга", рекао је Шеранић.

Шеранић је истакао да је посебно поносан на пожртвованост здравствених радника и све што су пружили у претходном периоду, на чему сви треба да им буду захвални.

Шеранић је навео да је за контролу пандемије кључно постало то што је почела употребе вакцине што је један од првих алата за контролу епидемије и присуства вируса корона у неким наредним годинама, јер је сигурно да вирус неће ишчезнути.

"Моћи ћемо, прије свега, да заштитимо оне који су најугроженији, било да се ради о лицима старијим од 65 година са различитим удруженим обољењима, здравственим радницима, његоватељима у старачким домовима, који су у ризику због популације са којом раде, те другим категоријама", рекао је Шеранић.

Шеранић је навео да ће изазов у предстојећем периоду бити мутације вируса које ће се посљедично дешавати, јер, како је рекао, вирус тражи начин да преживи и да се прилагоди врсти.

"Оно што ћемо, такође, морати да пратимо јесу клиничке слике, односно појава компликација након оболијевања и изљечења од ковида. Вирус корона немамо још ни годину дана, а тражимо масу одговора за које нам једноставно треба вријеме. То вријеме ће нам показати каквог здравственог стања ћемо бити након што преболимо корону и из тога ће излазити различите врсте стручних и научних препорука које ћемо морати пратити", истакао је Шеранић.

Шеранић је навео да је друштво у овој години могло научити да од сваког појединца зависи јавно здравство, те да неодговорно понашање појединца може врло лако да угрози друге.

"Научили смо да је без солидарности и колективитета у заједници тешко да се контролишу овакве ствари као што је пандемија вируса корона. Мислим да је ово један наук којем треба да учимо и најмлађе, да нам та солидарност може увијек помоћи, поготово у кризним временима као што су била ова", рекао је Шеранић.

Он је додао да Република Српска наставља развој здравственог система, посебно истичући изградњу болнице у Добоју, која ће имати огроман значај за комплетну регију.

Шеранић је навео да су и поред пандемије, настављене активности везане за Универзитетски клинички центар, које се односе на пребацивање Психијатрије са доње локације на Паприковац, изградњу онколошке клинике која би била посвећена само онколошким пацијентима с обзиром на потребу, те завршетак кардио-хирургије.

Шеранић је истакао да су, када је ријеч о смртности, у Републици Српској на првом мјесту и даље кардио-васкуларна и онколошка обољења, што су, како је навео, болести савременог доба.

"Оно што је добро за ове врсте обољења јесте да је превенција нешто што може да да адекватан одговор на развој обољења и смртност. Имамо планова које ћемо реализовати кроз примарну здравствену заштиту с аспекта контроле обољења, а затим са аспекта унапређења превенције на нивоу локалне заједнице", рекао је Шеранић.


 

 

Улогујте се
Корисник:
Лозинка: