ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво22/01/2021

КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ - ПРВА ЖЕНА ДОКТОР НАУКА КОД СРБА

 

БИЈЕЉИНА, 22. ЈАНУАРА /СРНА/ - Ксенија Анастасијевић /1894-1981/ је на данашњи дан 1922. године постала прва жена у Србији која је стекла титулу доктора наука, одбранивши са високом оцјеном дисертацију под насловом "Бруново учење о најмањем".

 

Била је филозоф, преводилац и прва жена доцент у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца /касније Краљевини Југославији/.

Дипломирала је чисту филозофију са класичним језицима. Превела је класична филозофска дјела, писала студије, метафизичке и етичке расправе, те популарне чланке.

Између два свјетска рата била је доцент Универзитета у Београду. Преводила је дјела Аристотела, Платона, Спинозе и Адлера.

Ксенија Атанасијевић важи за прву српску феминисткињу.

Због патријархалне средине, вјеровало се да Ксенија Атанасијевић неће издржати тортуру која јој се спрема на Универзитету у Београду. Читав круг професора, окомио се на њу и смишљао професионалне и приватне афере.

Оптужили су је да је плагијатор. На основу тога, организовали су гласање за избацивање Атанасијевићеве са Универзитета.

Професор и правник Живојин М. Перић бранио је Ксенију Атанасијевић и упозорио да су та гласања сасвим незаконита.

Пуних осам година Ксенија Атанасијевић безуспјешно је тражила правду и заштиту. У међувремену, Енциклопедија Британика уврстила је у своје одреднице њен докторски рад о Ђордану Бруну као релевантну литературу за схватање мисли овог великог начуника.

У Београду, за вријеме Другог свјетског рата, Ксенија Атанасијевић одбија да потпише чувени Апел београдских интелектуалаца о томе да се настави радити за вијеме окупације.

Она је писала против национализма и бранила Јевреје, па је Гестапо хапси. Послије завршетка рата, хапсе је и нове власти.

Један од њених колега Душан Недељковић, декан Филозофског факултета и предсједник Комисије за ратне злочин чак је тражио смртну казну за Ксенију Анастасијевић.

Изашла је из комунистичког затвора лишена грађанских права, а све њене књиге стављене су на листу забрањених.

Она наставља анонимно да ради и припрема трећи том свог животног дјела "Филозофски фрагменти". Tај рукопис није никада пронађен и данас се сматра изгубљеним.

На основу свега што је урадила, данас се оцјењује да је Ксенија Атанасијевић творац оригиналног и цјеловитог филозофског система.

Ксенија Атанасијевић била је највећа жена мислилац међу Србима свог доба, чија је главна тема проблем зла у појединцу и друштву. Добијала је званичне позиве да предаје у Америци, али остала је у Београду, гдје је умрла 1981. у 88. години. Сахрањена је на београдском Новом гробљу.

Стара породична гробница Ксеније Анастасијевић постоји само у архивском регистру. Гробно мјесто је прекопано и продато новим власницима, а све гробне плоче уништене.

Како је приватна породична гробница уништена крајем осамдесетих година прошлог вијека, више нема никаквих њених "земних остатака" и обиљежја.