ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 28/01/2021

НАЈАВЉЕНА РЕСТАУРАЦИЈА ВАНЕКОВОГ МЛИНА

 

Прошло је више од тринаест деценија откад је у Семберију дошла парна машина која је у прогресу направила корак од седам миља. Први паромлин у Семберији изградио је предузимач Фрањо Ванек, а од њега је остала руина проглашена националним спомеником

 

Пише: Љерка БЈЕЛИЦА

БИЈЕЉИНА, 29. ЈАНУАРА /СРНА/ - Ванеков млин у Бијељини који је проглашена националним спомеником биће рестауриран, најавио је садашњи власник објекта фирма "Павгорд".

"С обзиром на значај који Ванеков млин има, `Павгорд` ће, као инвеститор који поштује све законе и прописе, санирати млин и вратити га у стање које је прикладно за национални споменик, а остатак парцеле ће се искористити за стамбено пословни комплекс", рекао је Срни правни заступник "Павгорда" Милош Стевановић.

При томе ће се, каже, приликом давања архитектонског идејног рјешења посебно водити рачуна о свим законима, да се добије сагласност надлежних институција за даљу градњу око млина, који ће бити рестауриран и остаће као национални споменик.

Стевановић је навео да је "Павгорд" фирма која је купила дугове који су раније постојали везано за Бобар банку, а један од тих дугова обухватао је и хипотеком оптерећен Ванеков млин.

Овај објекат данас је руина.

ПРВИ ПАРОМЛИН У СЕМБЕРИЈИ

Ванеков млин у Бијељини уврштен је на Привремену листу националних споменика БиХ на приједлог Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, а националним спомеником БиХ проглашен овог јануара под називом "Мјесто и остаци градитељске цјелине - Ванеков млин у Бијељини", рекла је Срни Милијана Окиљ, начелник Одјељења за заштиту културно-историјског насљеђа у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Ванеков млин изграђен је 1888. године у данашњој Улици Српске добровољачке гарде, а у то вријеме Новоселској цести, са лијеве стране пута који из Бијељине води према Поповима и Новом Селу.

Фрањо Ванек, новоселски предузимач, изградио је велику и модерну зграду, први паромлин у Семберији.

Зграда је саграђена од опеке из Девалдове циглане, која се налазила на простору данашњег бијељинског насеља Пет језера, а парна машина за Ванеков млин набављена је у Будимпешти, паробродом је Дунавом и Савом допремљена у Босанску Рачу, а до градилишта је довезена помоћу 12 воловских и три коњске запреге.

Стручњаци наводе да је, након изградње Ванековог млина млинска индустрија у Бијељини постала уноснија, а у Семберији се повећавају површине засађене житом.

У грунтовницу је уписан 18. маја 1911. у власништву Ивана и Јосипа Бауера, када је вјероватно промијењен власник, а прелаз у друштвену својину уписан је 1968. године.

Данашњи изглед објекта потиче из 1926. када је модернизован и надограђен.

Према подацима Републичког завода за заштиту споменика културе, непосредно уз млин лоцирана је Управна зграда чија је фасада украшена флоралним сецесијским мотивима и вјероватно је изворно објекат служио за становање.

Некадашња Управна зграда Ванековог млина је објекат правоугаоне основе са подрумом, приземљем и мансардом, а на југоисточној фасади истакнут је богато декорисани улазни тријем, са елементима импортоване алпске архитектуре.

Улична фасада је са благо, ризалитно, истакнутим средишњим дијелом, чиме је наглашена њена симетрија, натпрозорници и крунски вијенац уличне фасаде су богато украшени сецесијским флоралним мотивима, док су на осталим фасадама били наглашени оквири прозора који су временом уништени.

Кров је двосливан, великог нагиба, покривен бибер цријепом, зидови су масивни, зидани опеком аустријског формата.

У унутрашњости је дјелимично задржана оригинална керамика, те дијелови зидног сликарства који се назиру на зидним површинама ходника.

Главна, улазна врата су у потпуности аутентична, укључујући украшене стаклене површине.

МАЛОБРОЈНИ ЗАПИСИ У МУЗЕЈУ

У Музеју Семберије у Бијељини чувају се малобројни записи о Ванековим млину, који је запошљавао стотињак радника, а послије Другог свјетског рата је национализован и служио је за потребе бијељинског млинског предузећа "Житопромет".

"Нема научно-технолошког проналаска који је донио радикалне промјене у животу семберског пољопривредника као што је то била парна машина. Њено величанство парњача дала је епохалан допринос у промјени начина рада у производњи житарица, повећању ратарске производње, затим у исхрани, градњи кућа, стандарду", оцјењују стручњаци Музеја.