ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Политика26/02/2021

НЕООСМАНИЗАМ - СУШТИНСКИ ЕЛЕМЕНТ ТУРСКОГ МЕНТАЛИТЕТА

 

БЕОГРАД, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Неоосманизам је дубинска константа, не само спољне политике Турске, већ укупног државно-националног наступања турске државе и суштински елемент менталитета тог народа, изјавио је данас српски оријенталиста и дипломата Дарко Танасковић.

 

"То никако не значи негативан вредносни суд у смислу потребе да увек и свуда будемо против Турске, да мрзимо Турке, да нећемо да са Турском имамо што боље међусобне односе, већ једино, да је потребно увек знати да је стратегијска пројекција турске спољне политике, без обзира на промене, увек и неоосманистичка", наглашава Танасковић.

Он је на промоцији своје књиге "Пусто турско" у Народном музеју у Београду рекао да је њему Турска блиска и да воли ту земљу.

Танасковић је навео да су га због ове књиге и текстова које пише оптуживали за антитурско расположење, па и за туркофобију, што је, како је истакао, веома далеко од истине.

"То произилази из чињенице што се писање о једној одређеној карактеристици турске спољне политике, једној константи у државно-националном наступању Турске, о нечему што је дубински својствено турском менталитету, доживљава као непријатељство према том народу. То је врло површно и мислим, погрешно", каже Танасковић.

Књига "Пусто турско" је збирка радова, научних и публицистичких, које је Дарко Танасковић писао посљедњих десетак година о развоју турске државе, унутрашњој и спољној политици Реџепа Тајипа Ердогана, али и како савремена Турска, путем серија и музике, спроводи меку моћ на Балкану.

О књизи су говорили и писац предговора, директор Института за европске студије у Београду Миша Ђурковић и професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић, који се осврнуо и на спољнополитичке заокрете Турске.

Перишић наводи да се први заокрет догодио након распада СССР, када је Турска покушала да оствари утицај међу средњоазијским државама, али је тај покушај пропао.

Он је навео да Турска почетком двијехиљадитих, када је Ердоган дошао на власт, почиње сарадњу са Русијом, док већ 2011. године одступа од своје евроазијске политике, удаљава се од Русије и окреће неоосманизму, а врхунац је досегнут обарањем руског авиона у Сирији.

Перишић истиче да се сљедећи заокрет десио 2016. године, током покушаја државног удара у Турској.

"Мислим да се Турска са Ердоганом креће у правцу ердоганизма – то су примесе неоосманистичке политике, али су у њој избачене САД и атлантистичка геополитика, што је добро за нас. У посљедњих пет година гледамо добре односе између Турске и Србије", каже Перишић.