ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 19/07/2021

ПРВО ДУГМЕ БХ КОШУЉЕ ПОГРЕШНО ЗАКОПЧАНО

 

У последње вријеме, два скоро истовјетна гласа разума који се артикулишу из Републике Српске и Хрватског народног сабора, чули су се до Савјета безбједности УН којим се тражи да Дејтон и даље треба да буде гаранција равноправних и конститутивних народа /уважавајући и друге/ у БиХ, без наметања рјешења са стране

 

Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 17. ЈУЛА /СРНА/ - БиХ све више личи кошуљи на којој се прво дугме погрешно закопча, па закопчавање оде погрешно до краја.

БиХ је своје дугме погрешно закопчала на крњем референдуму 1992. године када су Хрвати и муслимани, наравно, без Срба, отуда и крњи, изгласали крњу независност БиХ.

Западне земље, које су пожуриле да признају независност БиХ и тиме још једном потврдиле смртни ударац бившој /Титовој/ Југославији, нису обраћале пажњу на погрешно закопчано прво бх дугме.

У својој журби признавања свега што је остало од расцјепкане Југославије, западне земље нису обаћале пажњу на криво закопчану кошуљу, око које се и данас политички надмудрују, не дозвољавајући народима у БиХ да сами откопчају криво закопчану кошуљу и ставе дугме на одговарајуће мјесто.

Пожуриле су да снагом силе, али без аргумената, признају суверенитет једној земљи чији су народи у првом тренутку остали збуњени, а потом, не вјерујући самима себи, гурнути у оружани грађански рат, борећи се сваки за свој простор и национални идентит.

А и данас, 30 година послије референдумна, стоји криво закопчано дугме и не зна се кад ће га неко отргнути или лагано откопчати и омогућити конститутивним народима /и осталима/ у БиХ да свак своје дугме посложи у ред ентитетских или државних граница, чија су сједишта Бањалука, Мостар и Сарајево.

Ствари су се у међувремену усложиле и искомпликовале, па је криво закопчано дугме добило десетину хиљада страних држављана – илегалних миграната, који су, хтјели то одговорни јавно признати или тајно прикрити, ту међу нама.

До криво закопчаног дугмета највише је стало наследницима Алије Изетбеговића – човјека који је, преваром над изборним побједником 1990. године Фикретом Абдићем Бабом, преузео власт у БиХ и први закопчао дугме – али погрешно.

Настојећи да се грађанским замијени конститутивно, Алијини наследници, а и друге бошњачке политичке партије настоје да преваром /опет уз помоћ Запада/ скрену пажњу да је дејтонска БиХ, која уважава конститутивне народе, нефункционална и да је треба /опет журба/ градити као грађанску, али по бошњачкој и мјери.

На прву Алијину превару пристао је Фикрет Абдић Бабо, али превару Алијиних насљедника и бошњачких политичких партија на вријеме су открили и реаговали Република Српска и Хрватски народни сабор.

Бошњачку превару да граде грађанску БиХ додатно је уздрмао предсједник Хрватске Зоран Милановић, који је, приликом посјете хрватским мјестима у БиХ, рекао да ће пружити подршку Хрватима у њиховој борби за темељна политичка права, јер то што траже је основа, мало, темељно и испод тога не може.

Република Српска од стављања потписа на Дејтон заговара његову примјену дословно како је написано, без фалсификата и наметања која су вршили високи представници, уз одобравање Запада.

У посљедње вријеме два скоро истовјетна гласа разума, који се артикулишу из Републике Српске и Хрватског народног сабора, чула су се до Савјета безбједности УН којим се тражи да Дејтон и даље треба да буде гаранција равноправних и конститутивних народа /уважавајући и друге/ у БиХ, без наметања рјешења са стране.

Република Српске је отишла и корак даље, па је понудила разговоре Федерацији БиХ о постепеном рјешавању односа унутар БиХ, али је то у старту одбила бошњачка политика, надајући се да ће им нови амерички предсједник и нови високи представник испунити жељу – унитарну и грађанску /читај исламску/ БиХ по мјери и упутама "Исламске декларације" Алије Изетбеговића.

Бошњачка политичка елита затворених очију гледа преко Требевића и сања о унитарној БиХ, али у свом ишчекивању наведених "спасилаца", којима треба придодати и Уставни суд БиХ, не смије да их отвори јер ће видјети реалност са којом не може да се помири – Републику Српску и дио Федерације БиХ, односно западну Херцеговину – политички и територијалне организоване субјекте од којих је састављена БиХ заједница.

Хрватски народ је, мора се ипак рећи, најодговорнији за стварање крње БиХ на крњем референдуму. Били су тас на ваги тог референдума, након кога су изиграни и постепено губили самосталност, а касније Вашингтонским споразумом жртвовали Херцег-Босну, док се сада грчевити боре да не постану национална мањина у Федерацији БиХ, која се првобитно звала муслиманско-хрватска федерација.

Хрвати су све урадили да Бошњацима помогну створити крњу државу, а сада им по жељи тих истих Бошњака нема мјеста као конститутивном елементу у тој истој држави.

Остаје отворено питање, хоће ли Хрвати имати снаге и мудрости да институционалном снагом Хрватског народног сабора одбране своју конститутивност и озаконе територију која им историјски припада.