ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 21/07/2021

НЕПРИХВАТЉИВА "ГРАЂАНСКА БиХ" КАКВУ ПРОМОВИШУ БОШЊАЧКЕ СТРАНКЕ

 

Вријеме је за трансформацију улоге високог представника у БиХ. Уколико се постигне договор о избору чланова Предсједништва БиХ и Дома народа, биће направљен крупан искорак. Не може се мијењати структура дејтонског устава, навео је Чолак

 

Разговарала: Жељка ДОМАЗЕТ

САРАЈЕВО, 21. ЈУЛА /СРНА/ - Делегат хрватског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Бариша Чолак рекао је Срни да је неприхватљива грађанска БиХ како то поједине бошњачке странке желе презентовати - као искључиво одлучивање већинског народа, што не тражи ниједна пресуда Европског суда за људска права.

Према Чолаковим ријечима, једино је кроз легитимно политичко представљање могуће обезбиједити равноправност три конститутивна народа.

ИНТЕНЗИВИРАТИ РАД ИНТЕРРЕСОРНЕ РАДНЕ ГРУПЕ ЗА ИЗМЈЕНЕ ИЗБОРНОГ ЗАКОНА

Чолак је истакао да од Интересорне радне групе за измјене Изборног закона очекује да интензивира рад и до краја овог мјесеца пређе све препоруке и приједлоге за измјене и допуне Изборног закона, што укључује техничке измјене и политичка питања.

"То су избор чланова Предсједништва БиХ и Дома народа. Све то проистиче из пресуда Европског суда за људска права и одлука Уставог суда БиХ", рекао је Чолак, који је и члан Интересорне радне групе за измјене Изборног закона.

Он је очекује да ће већ на наредној сједници ове радне групе, која је планирана за 22. и 23. јули, бити разговарано и о Предсједништву БиХ и о домовима народа.

Чолак је напоменуо да сматра да је измјене Изборног закона неопходно направити у неколико сегмената.

"Што се тиче техничких побољшања, било би јако добро побољшати одређене ствари које се тичу бирачког списка, бирачких одбора, гласања оних који се не налазе у БиХ, убрзање саопштавања изборних резултата и низ других питања. Али, дао бих приоритет стварима које третирају пресуде Европског суда за људска права. То су могућност кандидовања свих када је ријеч о Предсједништву БиХ и Дому народа и једнако тако одлуке Уставног суда БиХ која се тиче легитимног представљања у случају Љубић", рекао је Чолак.

МОГУЋЕ ОГРАНИЧЕНЕ ИЗМЈЕНЕ УСТАВА

Чолак је рекао да ће се морати, осим Изборног закона, извршити и, како је истакао, ограничене измјене у Уставу БиХ, јер се не може мијењати структура дејтонског устава.

"Она је таква каква јесте и она подразумијева равноправност или конститутивност три конститутивна народа, али једнако тако и права свих оних који се не изјашњавају као припадници конститутивних народа да могу аплицирати и да се могу кандидовати за ове врло важне функције као што су Предсједништво и домови народа.

Међутим, не треба испустити из вида да три члана Предсједништва требају бити приоритетно одраз већине у сваком од сва три конститутивна народа, што искључује гласове оних који се не изјашњавају као конститутивни. Једино на тај начин, кроз легитимно политичко представљање, могуће је обезбиједити равноправност три конститутивна народа", навео је Чолак.

То је, истакао је он, минимум који би се морао направити.

"Он не би задирао у дејтонску структуру БиХ, али би био огроман искорак у смислу не само промјене Изборног закона ради стицања кандидатског статуса за ЕУ него би то релаксирало односе у БиХ - прије свега у ФБиХ између Бошњака и Хрвата, али би и у читавој БиХ много лакше рјешавали и нека друга питања", напоменуо је Чолак.

Коментаришући чињеницу да бошњачке странке у други план стављају дејтонску БиХ гдје је примарна конститутивност три народа, промовишући "грађанску БиХ", Чолак је рекао да није прихватљива грађанска земља како то поједине бошњачке странке желе презентовати - као искључиво одлучивање већинског народа, што не тражи ниједна пресуда Европског суда за људска права.

"Лијепо пише у одлуци `Сејдић и Финци` да је могуће кроз европски стандард постићи такав начин избора чланова Предсједништва који ће задржати политички баланс у земљи, очувати равноправност три конститутивна народа. Не треба заборавити да се више од 97 одсто функција у БиХ, од локалног до нивоа БиХ, бира по чистом грађанском принципу. Нико то не доводи у питање, али имамо домове народа и Предсједништво БиХ или Вијеће народа у Републици Српској, што чини мање од три одсто од укупног броја који се бира у БиХ, ту вриједи други принцип - да равноправно буду заступљени констититивни народи", појаснио је Чолак.

Према његовим ријечима, није ту само питање избора хрватског члана Предсједништва БиХ, него се то односи на цијелу БиХ.

"Хоћемо ли коначно кренути напријед или ћемо се ваљати у блату? Мислим да то не користи више никоме", истакао је Чолак.

ТРАНСФОРМИСАТИ УЛОГУ ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА

На питање да ли је БиХ 26 година након потписивања Дејтонског споразума потребан међународни тутор оличен у високом представнику, Чолак каже да сматра да је коначно дошло вријеме да се трансформише улога високог представника у улогу "високог представника ЕУ".

"Очекујем да ће нови високи представник, који би крајем августа требао да дође у БиХ, бити врло активан у том правцу. Не мислим да више ОХР треба одлучивати у име народа и грађана ове државе, али у сваком случају требао би бити промотор преласка тих овлаштења са ОХР-а на Европску комисију", рекао је Чолак и нагласио да вјерује да ће он бити последњи високи представник у БиХ.

Коментаришући захтјев Русије и Кине Савјету безбједности УН да се Кристијану Шмиту мандат у БиХ ограничи на годину дана, Чолак је рекао да је то ствар оних који о томе одлучују.

"Сумњам да је у БиХ могуће о томе постићи консензус с обзиром на различите политичке опције. Питање је може ли и међународна заједница, односно они који о томе одлучују, постићи консензус. Ни данас не постоји консензус у оквиру УН о том питању и о доласку високог представника", рекао је Чолак

На питање да ли је БиХ направила довољно искорака за кандидатски статус за ЕУ, он је казао да постоји 14 приоритета и да је један од тих приоритета који је изузетно важан спровођење одлука Уставног суда које се односе на легитимно представљање и пресуда Европског суда за људска права.