ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 21/07/2021

СРБИ У КОРЕTИШTУ УЗЕЛИ СУДБИНУ У СВОЈЕ РУКЕ

 

У Коретишу, захваљујући Организацији "Активисти с терена", млади су престали са љенчарењем и спавањем до касних поподневних сати

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ГЊИЛАНЕ, 21. ЈУЛА /СРНА/ - Срби из Коретишта, села ослоњеног на град Гњилане, сврстани по косовском територијалном систему у општину Ново Брдо, успјели су да се стабилизују и да зауставе продају кућа и расељавање, увјерени да ће преданошћу и оданошћу цркви истрпјети безвлашће Албанаца.

"Можемо рећи да смо у последњих неколико година стабилизовали број становника, прекинули талас расељавања, зауставили продају имања и сада стварамо услове за одржив опстанак око 1.000 Срба, међу којима је 130 малишана.

Све то чинимо уз благослов игумана Драганца Илариона, без чијег се савјета у Коретишту ни јутарња кафа не испија", наводи за Срну предсједник организације младих "Активисти са терена" Мирјана Симјоновић.

У Коретишту, у коме живе само три албанске породице, заједно са оживљавањем српске популације, васкрсава и црква Светог цара Константина и царице Милице из чије се уређене порте "поглед од милион долара" пружа преко Гњилана до Македонске границе и Шар планине на југу и до Бесне Кобиле према истоку.

"Нема лепшег тренутка у нашим животима од часа када се са звоника огласе црквена звона која нам отварају видике и буде у нама они исконску оданост цркви и вери без чега би наше село давно било избрисано", објашњава Мирјана.

Она напомиње да су млади из Коретишта, уз помоћ српске општине Гњилане, уредили црквено двориште и отворили игралиште за дјецу, а у плану је да до краја сљедеће године изграде трим стазу до изворишта удаљеног око километар од цркве.

Планирају да узвишење на коме је камен темељац цркве освештао блаженопочивши патријарх Павле 1995. године претворе у излетиште и окупљалиште младих из Поморавља и на тај начин "ставе једном за свагда ознаку `стоп` насељавању Албанаца у Коретиште".

"Ово село је некада називано и Коритиште, јер у њему постоји десетак извора воде за пиће који никада нису пресахнули, као што неће пресахнути ни српство у њему", наводи Мирјана.

Она најављује да ће, уз трим стазе, убрзо усред села подићи спомен-обиљежје мјештанима Благици Недељковић, Чедомору Николићу и Петру Савићу.

Благица је средином августа 1999. године извучена из колоне аутомобила у селу Добрчане и потом избодена ножем, па је подлегла повредама.

Чедомир Николић је такође убијен у Добрчану, а Петар Савић на ободу шуме надомак Коретишта.

Мирјана појашњава да ће спомен-обиљежје бити подигнуто на сеоској земљи ослоњеној на дворишта двојице Срба који су, без знања других мјештана, продали имања Албанцима.

Прва продаје српске куће забиљежена је 2012. године и од тада до данас је продато свега шест кућа Албанцима, док је једну, седму, продату Албанцу - откупио Србин.

"Одлука је пала - нема продаје кућа нити селидбе без преке потребе, али се управо због такве одлуке албанске пресије пооштравају и сада је наш највећи проблем отварање десетак каменолома у рејону који раздваја суседно село Стража од нашег Коретишта", упозорава Мирјана Симјоновић.

Она појашњава да су усљед непрестаних минирања у селу пресушиле чесме.

Мјештанима сада треба помоћ руководства косовске општине Ново Брдо, којом руководе Срби, да се заустави даље претварање шумског и пољопривредног земљишта у индустријско и стамбено.

Мјештанин Ђорђе Спасић, самоуки "стваралац икона и иконостаса" у дрвету, бакрорезу, месингу, алуминијуму и бакру, за Срну истиче да је један од ријетких Срба који је дио кућног плаца /око 3,5 ари/ поклонио Рашко-призренској епархији, односно њеном Манастиру Драганац.

"Сам Бог ми је казао да зарад напретка, зарад утврђивања вере и оданости цркви и крсту поклоним део плаца на коме, о трошку манастирског братства, већ ниче радионица у којој ће `самоуки, а учени у вери, изливати и резбарити иконе и крстове, те све оно што благослови владика Tеодосије`", наводи Ђорђе.

Он појашњава да "није све у богатству, до кога појединци долазе продајом очевине, већ је далеко веће богатство смирење које у човеку оваплоћује икона изрезбарена у тишини и смирењу".

У Коретишу, захваљујући Организацији "Активисти с терена", млади су престали са љенчарењем и спавањем до касних поподневних сати.

Донијета је одлука да сви они који су радно способни слободно вријеме користе за уређење и чишћење сеоских улица и сокака, црквеног дворишта и гробља, а они одабрани и мало способнији стављени су на располагање игуману Илариону.