ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 05/09/2021

НЕПРОЛАЗНА ЉЕПОТА ГРАДА ЗЕЛЕНИЛА И ЉУБАВИ

 

"Важне су и улице, паркови и станице, ал' тебе чине људи и живот што се буди у сваком малом дјетету. И само теби пјевам, носим те у срцу, чувам те у души, пјевам само теби, нашој Бањалуци", стихови су којима бањалучки текстописац Мирослав Јањанин дочарава непролазну љепоту града на Врбасу, пред којом ријетко који туриста може остати равнодушан

 

Пише: Ана БЕНЦУН

БАЊАЛУКА, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Смјештена на обалама доњег тока немирног и дивљег Врбаса, уроњена у тектонску котлину, окружена шумовитим брдима, богата историјским и културним споменицима - Бањалука представља град зеленила, занимљивог авантуристичког, сеоског, вјерског и сваког другог туризма.

Портпарол Туристичке организације Бањалука Бранка Бранковић прича Срни да бројни пјесници град на Врбасу сматрају градом зеленила, жена и љубави.

"Зачудио би се човјек прози и поезији посвећеној Бањалуци, мислећи да је какво митолошко биће које расплиће косе дјевојци непрегледне љепоте. А није ли баш то?", упитала је Бранковићева.

Туристички водич Бањалуке, каже она, богат је и разноврстан, за сваког нуди помало бањалучког загрљаја и са радошћу дочекује госте.

"Гледајући је одозго, али не са висока, Бањалука мами у своје окриље, позива у алеје са жељом да приповиједа о прошлости, бесједи о данашњици и казује како ће и сутра чекати сваког госта, путника и добронамјерника", истиче Бранковићева.

ТРГ КРАЈИНЕ, ГОСПОДСКА УЛИЦА И БАЊАЛУЧКИ ЋЕВАП

"У Бањалуци за сваког има мјеста. Помијешала се младост, зрелост и искуство, сви се мимоилазе и сви су опет заједно. Тако се чини посматрајући шетаче, али и оне који чекају", наводи Бранковићева.

Чекању и састанцима готово пола вијека свједочи криви сат – подсјетник да је Бањалуку прије 52 године задесио земљотрес. Истовремено, то је и почетак Господске улице, како се популарно зове Улица Веселина Маслеше, шеталиште у центру града.

Крајем 19. вијека у Господској улици подигнут је низ једноспратних неоренесансних зграда, а касније и зграда са стилским елементима сецесије, намијењених трговини и становању.

"Питате ли Бањалучане за улицу Веселина Маслеше, могли би се замислити, јер је она свима знана као 'Господска улица'. Данас се у овим објектима дуж Господске улице налазе многе трговачке радње које нуде робу домаћих и свјетских произвођача", каже Бранковићева.

ГРАД ЗЕЛЕНИЛА И ДИВЉЕГ, АЛИ УКРОЋЕНОГ, ВРБАСА

И данас позната по великом броју зелених површина, паркова и алеја, Бањалуку називају "град зеленила", а најчешће стабло градског зеленила је дивљи кестен. Ту су још липа, платан, смрча и бројне врсте украсних дрвенастих биљака.

Паркови "Петар Кочић" и "Др Младен Стојановић", те излетиште Бањ брдо, оазе су зеленила, мира, као и различитих рекреативних и забавних садржаја, али и културно-историјских знаменитости.

Посебно важан природни ресурс је ријека Врбас која представља главни водоток Бањалуке. Врбас је са својом модро-зеленом бојом и пејзажима, које ствара на свом путу од Зец планине до ријеке Саве, једна од најљепших ријека у БиХ, а нарочиту љепоту му дају његове притоке Плива, Угар, Крупа, Рекавица, Швракава, Сутурлија и Врбања.

Пробивши свој пут кроз стијене, од Јајца до Бањалуке, Врбас је створио фантастичан кањон у којем се налази низ природних ријеткости. Брзаци, слапови, букови, плаже, околне стијене, те богатство биљног и животињског свијета чине овај предио посебним.

"Немирни Врбас нуди велике могућности за развој авантуристичког духа, те се на његовим дивљим водама често могу срести рафтинг групе, док свјетско првенство у дајаку и кануу доводи у Бањалуку велики број гостију", каже Бранковићева.

Симбол ријеке Врбас је и дајак, мотка којом се чамац гура узводно, на мјестима гдје је дивља ријека укроћена, снажно, али лагано и полако, да ономе ко сједи на чамцу не промакну јединствене природне љепоте Врбаса и околине.

Скоро седам деценија са Градског моста, који спаја лијеву и десну обалу Врбаса, лети "бањалучка ласта". Нашироко позната у цијелом региону, сваке године у јулу, за најбољу "врбаску ласту" такмичи се тридесетак младића, које са обала посматрају бројни грађани и туристи.

Са градског моста може се видјети чувар историје Бањалуке, тврђава Кастел, најстарији споменик у граду, о чијем времену настанка не постоје поуздани подаци.

У плановима за санацију, рестаурацију и ревитализацију Кастела предвиђено је да се један дио ових објеката обнови, како би тврђава добила изглед што приближнији некадашњем.

У прошлости Кастел је био јако војничко утврђење и штитио је котлину Врбаса од непријатељских налета, а данас је ова тврђава споменик прве категорије. Са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, а у њеној унутрашњости, поред љетне позорнице, игралишта за дјецу и националног ресторана налази се и Камена кућа у функцији галерије, прича Бранковићева.

ВЈЕРСКИ ТУРИЗАМ

Храм Христа спаситеља

Храм Христа Спаситеља представља једну од најљепших и највећих архитектонских остварења православних храмова на Балкану, а градио се од 1993. до 2004. године, на мјесту гдје је Другом свјетском рату срушена Црква Свете Тројице.

Са обновом цркве, сада под називом, Христа Спаситеља се почело 1993. а темељи су ископани 1992. године, а храм се градио до 2004. године. Урађен је трослојан зид као специфичан начин градње. Црква је саграђена од најплеменитијег камена са Блиског истока, такозвани "травертин" у црвеној и жутој боји, који настаје вулканским ерупцијама.

Џамија Ферхадија

Недалеко од Кастела налази се Ферхат-пашина џамија или Ферхадија, која представља једно од највећих достигнућа исламске архитектуре 16. вијека у БиХ.

Изграђена 1579. године у Бањалуци, у класичном отоманском стилу, њен неимар је непознат, а изградњу џамије је финансирао Ферхат-паша Соколовић.

Према предањима, 1575. године Ферхад-паша се борио с баруном Хербертом Ауерспергом. Хабсбурговци су претрпјели пораз, погинуо је и сам барун с још 200 људи, а 2.000 војника било је заробљено. Међу заробљеницима је био и барунов син Волф, којег је касније породица откупила за 30.000 дуката, од којих ће Ферхад-паша направити Ферхадију.

Самостан Марија Звијезда

Посјетиоци који први пут улазе у опатијску цркву у Марији Звијезди, у први мах остају без ријечи. Тај силни простор, те њежне боје, то необично умјетничко уобличење је нешто што се не очекује. Заправо, тој цркви, која је већ 30 година и жупна црква, нема сличне у цијелој Босни.

Изграђена је за необично кратко вријеме - 20. августа 1925. године ударен је темељ, а већ годину дана касније градња је била готова и урађен је свод. Првобитни план за њену градњу је урадио редовник из самостана, архитекта брат Еберхард, који је изградио још двадесетак мањих цркава у околини Бањалуке. План је детаљно разрадио архитекта из Минхена - Бруно Диамант.