ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 10/09/2021

ВИСОКИ ПРЕДСТАВНИЦИ ДОВЕЛИ БиХ ДО РАСУЛА

 

Резултати дјеловања првих људи ОХР-а, које у земљи, са којом су радили шта су хтјели, нико није имао право да контролише, довели су БиХ до расула, односно до самог краја чији би једини излаз требало да буде мирни разлаз Срба, Хрвата, и Бошњака у своје политичко територијалне заједнице Републику Српску, Херцег Босни и Босну, чије су границе, захваљујући ОХР-овој политици наметања, све видљивије.

 

Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Политичко Сарајево пуних 26 година радовало се одузимањем надлежности Републици Српској и хрватском народу у БиХ, које су, без одговорности, самовољно, без стварне потребе и аргумената, персонификујући силу, радили сви досадашњи високи представници у БиХ.

Радовало се Сарајево смјењивању са функција легално и легитимно изабраних српских и хрватских представника власти, који након смјене нису имали право жалбе. Радовало се политичко Сарајево разним врстама понижавања и одузимања достојанства српском народу, које су из чистог хира, што се показало након 26 година, радили западни апсолутисти у ОХР-у.

Резултати дјеловања првих људи ОХР-а, које у земљи, са којом су радили шта су хтјели, нико није имао право да контролише, довели су БиХ до расула и пропасти, односно до самог краја чији би једини излаз требало да буде мирни разлаз Срба, Хрвата, и Бошњака у своје политичко територијалне заједнице Републику Српску, Херцег Босни и Босну, чије су границе, захваљујући ОХР-овој политици наметања, све видљивије.

Погубно дјеловање ОХР-а у корист политичког Сарајева, довело је политике представнике Бошњака у стање политичке летаргије, /не/промишљања и исчекивање да ће у њихово име ОХР све завршити, односно одузети сва права Србима и Хрватима и "створити" уставно устројство БиХ са муслиманско-грађанском доминацијом.

Интересно дјеловање ОХР-а у корист Сарајева охрабрило је политичке представнике Бошњака да са Србима и Хрватима не желе никакав разговор о БиХ заједници која би могла задовољити политичке и економске интересе конститутивних и осталих народа на уставно-дејтонским принципима.

Умјесто разговора и договора са Србима и Хрватима, политичко Сарајево се опредијелило за политику ишчекивања да ОХР повуче последњи наметнути потез и одбаци Дејтон у корист централизоване БиХ.

Живећи на ловорикама ОХР-а, политичко Сарајево је изгубило реалност са стварношћу па је код првог јавно изговореног мишљења њемачког дипломате Кристијана Шмита, кога Репблика Српска не признаје као високог представника, да члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић нема легитимитет базних гласова хрватског народа, дигло одмах политичку халабуку коју предводи управо нелегитимни хрватски члан Предјседништва БиХ, тренутно предсједавајући овим раштиманим тијелом, каква је управо и БиХ.

Комшић је имао "храбрости" да каже да је "лоше што је високи представник у БиХ Кристијан Шмит заузео једну страну".

Тако каже Комшић кога трећи мандат у Предсједништву БиХ бирају Бошњаци за представника хрварског народа, вјероватно уз услов да ради против народа у чије је име изабран, што свакодневно доказује.

Њему је засметала истинита реченица коју је Шмит изговорио, а што је веома интересантно да то неко од странаца каже, да је "господин Комшић хрватски представник у Предсједништву, али су га више бирали Бошњаци него Хрвати". То је истина. За поштене, то би била оставка, а за политички непоштене какав је Комшић, наравно, свађа.

Том Шмитовом реченицом одједном је радост 26-огодишњег наметања политичке "омче око врата" српском и хрватском народу замијенила "кнедла" у грлу Комшића коју неће моћи прогутати и која ће га смјестити тамо гдје му је увијек било мјесто нискорангирани политичар слабог интензитета, никаквог утицаја и занемарљивих могућности.

Размажено политичко Сарајево реаговало је и на констатације изговорене на једном од скупова у Њемачкој да би у случају "распада БиХ, као 'фрагилне државне творевине', остало муслиманско острво са знатним конфликтиним потенцијалом и као стални извор немира".

Овакве констатације одмах је политичко Сарајево оцијенило скандалозним, без имало самокритике, освјешћења и питања које би сами себи требало да поставе - колико има истине у реченом на овом симпозију у Њемакој под називом "Евроатланске перспективе БиХ".

Политичко Сарајево, умјесто анализе реченог, наставља свађалачку политику, коју води са свима пуних 26 година, односно од када је ОХР кренуо са наметањима и подривањем Дејтонског споразума.

Бошњаци, иако живе у дејтонској БиХ са Србима и Хрватима, не желе с њима политички договор и разговор о реализовању дејтонских принципа на равноправним политичким основама унутар ове у Дејтону договорене заједнице.

Бошњаци, такође, настављају са нападима на Хрватску и Србију, прве комшијске земље, сматрајући неоправдано да раде против интереса Бошњака и БиХ. Нападају изабране представнике ових земаља да раде на разградњи БиХ. Бошњаци су покушали убити премијера Србије Алаксандра Вучића у Сребреници 2015. године, који им је, прелазећи преко овог покушаја убиства, пружио руку о сарадњи, коју нису прхватили, иако је и даље испружена.

Политичко Сарајево не зна како да се понаша ни према Црној Гори. Час напада потпредсједника црногорске Владе Дритана Абазовића, час га прима као државника - зависно од њихових мјерила за дати политички тренутак. Политичко Сарајево нема избалансирану политику ни према премијеру Црне Горе Здравку Кривокапићу ни према предсједнику ове земље Милу Ђукановићу, дефинишући је према властитим интересима и потребама.

Бошњачко званично Сарајево треба да се запита да ли пропагирањем и провођењем свађалачке политике, у којој су сви криви осим њих, заиста извдојило у "изоловано муслиманско острво са знатним конфликтиним потенцијалом и као стални извор немира". Одговор ће морати пронаћи сами, иако га је дјелимично окарактерисао симпозијум у Њемачкој.

Али, Бошњаци ће на крају морати да, заједно са Србима и Хрватима, пронађу одоговор - требају ли овом земљом да управљају странци - од ОХР-а, специјалних изасланика ЕУ у БиХ, до страних судија у домаћем судству, или ће напокон схватити да ову земљу треба да граде, развијају и њом управљају домаћи, - српски, хрватски и бошњачки изабрани представници.

Странци дођу, одраде нешто у свом интересу и оду, дођу други, одраде исто и оду и тако у недоглед, а Бошњацима остаје и даље да живе са својим првим и сталним комшијама - Србима и Хрватима и, наравно, комшијским државама Хрватском, Србијом, Црном Гором...