ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти17/10/2021

НАВРШИЛО СЕ 30 ГОДИНА ОД ЛИКВИДАЦИЈЕ ГОСПИЋКИХ СРБА

 

БЕОГРАД, 17. ОКТОБРА /СРНА/ - Навршило се 30 година од када је у Госпићу и околним мјестима, у јесен 1991. године, Хрватска војска и полиција, углавном под маскама, одводилa српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидиралa их на разне начине и на више мјеста, саопштено је из Документационо-информативног центра "Веритас".

 

Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму.

У том периоду су, према "Веритасовим" подацима, убијенa најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од чега скоро половина 17. и 18. октобра. Међу ликвидиранима je и 10 брачних парова.

До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 50 ликвидираних, док се за осталима још трага.

Са ликвидацијама српских цивила био је упознат цијели политички, војни и полицијски врх хрватске државе.

Припадници ЈНА су крајем децембра исте године пронашли 24 полугљенисана леша српских цивила у зони раздвајања сукобљених страна.

Са тиме су, преко познатих свјетских медија и хуманитарних организација, упознати и представници међународне заједнице, под чијим "притиском" је тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Tуђман наредио истрагу о тим ликвидацијама.

Иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце тих убистава, случај је врло брзо стављен "ад акта", а тијела убијених су из примарних премјештани у секундарне гробнице.

Tужилаштво Хашког трибунала, убрзо по оснивању, водило је интензивну истрагу о овом догађају и случај је, прије него је оптужница подигнута, уступљен хрватском правосуђу.

Жупанијско државно тужилаштво у Ријеци је у марту 2001. године подигло оптужницу против пет припадника хрватске војске и полиције због ратног злочина против цивилног становништва, а теретило их се за безразложно хапшење и ликвидацију најмање 50 лица.

Правоснажном пресудом Жупанијског суда у Ријеци, из марта 2003. године, осуђени су Тихомир Орешковић, тадашњи секретар Оперативног штаба у Госпићу на 15 година, Мирко Норац, тадашњи командант 118. бригаде Хрватске војске на 12 година и Стјепан Грандић, тадашњи комадант Друге бојне /пука/ на 10 година затвора.

Истом пресудом суд је, у недостатку доказа, ослободио Норца, Орешковића и Ивицу Рожића за ликвидацију тројице Срба из Карлобага, који су 25. октобра 1991. године одвезени и убијени на локалитету Црни Дабар на Велебиту, док је против Милана Чанића, због одустанка тужиоца, суд одбио оптужбу.

Међународне и домаће институције и организације из године у годину питају зашто нису процесуирани и остали припадници хрватске војске и полиције за које је "ван сваке сумње" у том судском поступку утврђено да су планирали, хапсили и учествовали у ликвидацијама госпићких Срба, по командној или индивидуалној одговорности.

Таквих је, наводи "Веритас", више десетина, од којих су неки и данас на високим функцијама и положајима у хрватској војсци, полицији и власти, као што се то ради у другим случајевима и у другим државама региона.

Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да су сва тројица осуђених већ одавно на слободи док се, с друге стране, ништа не предузима у проналажењу осталих 74.

У граду Госпићу је, према попису становноштва из 1991, живјело 9.025 житеља, међу којима је било 36 одсто Срба и три одсто Југословена.

Према попису из 2011. године, у том граду је живјело 6.575 житеља, без ознаке
националне припадности.