VIDEO servis
Sve vijesti

Najnovije vijesti

Politika26/02/2021

NEOOSMANIZAM - SUŠTINSKI ELEMENT TURSKOG MENTALITETA

 

BEOGRAD, 26. FEBRUARA /SRNA/ - Neoosmanizam je dubinska konstanta, ne samo spoljne politike Turske, već ukupnog državno-nacionalnog nastupanja turske države i suštinski element mentaliteta tog naroda, izjavio je danas srpski orijentalista i diplomata Darko Tanasković.

 

"To nikako ne znači negativan vrednosni sud u smislu potrebe da uvek i svuda budemo protiv Turske, da mrzimo Turke, da nećemo da sa Turskom imamo što bolje međusobne odnose, već jedino, da je potrebno uvek znati da je strategijska projekcija turske spoljne politike, bez obzira na promene, uvek i neoosmanistička", naglašava Tanasković.

On je na promociji svoje knjige "Pusto tursko" u Narodnom muzeju u Beogradu rekao da je njemu Turska bliska i da voli tu zemlju.

Tanasković je naveo da su ga zbog ove knjige i tekstova koje piše optuživali za antitursko raspoloženje, pa i za turkofobiju, što je, kako je istakao, veoma daleko od istine.

"To proizilazi iz činjenice što se pisanje o jednoj određenoj karakteristici turske spoljne politike, jednoj konstanti u državno-nacionalnom nastupanju Turske, o nečemu što je dubinski svojstveno turskom mentalitetu, doživljava kao neprijateljstvo prema tom narodu. To je vrlo površno i mislim, pogrešno", kaže Tanasković.

Knjiga "Pusto tursko" je zbirka radova, naučnih i publicističkih, koje je Darko Tanasković pisao posljednjih desetak godina o razvoju turske države, unutrašnjoj i spoljnoj politici Redžepa Tajipa Erdogana, ali i kako savremena Turska, putem serija i muzike, sprovodi meku moć na Balkanu.

O knjizi su govorili i pisac predgovora, direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Miša Đurković i profesor geopolitike na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu Srđan Perišić, koji se osvrnuo i na spoljnopolitičke zaokrete Turske.

Perišić navodi da se prvi zaokret dogodio nakon raspada SSSR, kada je Turska pokušala da ostvari uticaj među srednjoazijskim državama, ali je taj pokušaj propao.

On je naveo da Turska početkom dvijehiljaditih, kada je Erdogan došao na vlast, počinje saradnju sa Rusijom, dok već 2011. godine odstupa od svoje evroazijske politike, udaljava se od Rusije i okreće neoosmanizmu, a vrhunac je dosegnut obaranjem ruskog aviona u Siriji.

Perišić ističe da se sljedeći zaokret desio 2016. godine, tokom pokušaja državnog udara u Turskoj.

"Mislim da se Turska sa Erdoganom kreće u pravcu erdoganizma – to su primese neoosmanističke politike, ali su u njoj izbačene SAD i atlantistička geopolitika, što je dobro za nas. U posljednjih pet godina gledamo dobre odnose između Turske i Srbije", kaže Perišić.