ЂУРАН: СРБИ У БОСАНСКОМ ГРАХОВУ НА ИВИЦИ СИРОМАШTВА

БОСАНСКО ГРАХОВО, 18. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Српски повратници у Босанском Грахову живе на ивици сиромаштва, а проблем је недовољна помоћ кантоналних и федералних власти, рекао је Срни начелник општине Урош Ђуран.

"Тежак је живот српских повратника у Федерацији БиХ /ФБиХ/. Становници Босанског Грахова живе у тешким условима, а у још тежим се боре да живе и да остану и опстану на вјековним огњиштима. Проблем је у федералним и кантоналним властима које не пружају подршку повратницима у Босанском Грахову, једино дају оно што је законом регулисано", указао је Ђуран. Он је навео да процес обнове кућа и станова иде веома тешко и споро и да ће оваквим темпом требати цијели вијек, ако не и доста дуже за обнову онога што је уништено током рата и послије ратних дешавања. "Ливањски кантон којем припадамо уплаћује само оно што мора и што је по закону загарантовано, као што су шумске таксе и слично, а и то што морају уплатити није довољно за функционисање општинског мјеста", нагласио је Ђуран. Он је указао да је уставна категорија конститутивности народа, нажалост, само слово на папиру, па се тако српским повратницима у ФБиХ ускраћују основна људска права. "Институције ФБиХ нису предузеле ништа да се обезбиједи конститутивност и уставом загарантована права на цијелом простору ФБиХ", нагласио је Ђуран. Он је истакао да, иако подручје Босанског Грахова обилује природним богатствима, шумом, српски народ, нажалост, живи на ивици сиромаштва. "Живот Срба повратника као да је стао, многи од њих немају основне услове за живот као што су условни објекти за становање, здравствена заштита, асфалтни путеви, вода, струја, а на подручју цијеле општине егзистира само Основна школа. Већина Срба повратника бави се пољопривредом јер немају услова за запослење у неком од предузећа", навео је Ђуран. Он је рекао да свакодневни велики проблем повратницима српске националности и других народа представља и превоз дјеце која морају да путују у средњу школу у Дрвар. Ђуран је подсјетио да је Босанско Грахово прије рата било већински српско мјесто, да би мјештани у љето 1995. године били принуђени да напусте своје куће и имања. "Након година проведених у избјеглишту, сачекали су их попаљене куће, растурена имања, уништена предузећа, у којима је било запослено 3.500 хиљаде становника Грахова, а затим су приватизована без икаквог циља са намјером да се уништи сва привреда из коријена и морало се кренути испочетка", рекао је Ђуран и додао да је жеља да се поново створи нешто у животу, прије свега за породицу, а онда одржи и прошири имање, била звијезда водиља граховских повратника. Босанско Грахово је општинско мјесто које је након рата територијално припало Федерацији БиХ и које се налази на самој граници са Републиком Хрватском. У Босанском Грахову данас стално живи између 1.000 и 1.500 становника, већински Срба, али махом старије животне доби. За четвртак, 21. септембра, заказана је хитна сједница Представничког дома Парлaментaрне скупштине БиХ на којој би посланици требали да разматрају приједлог мјера и активности на побољшању безбједности повратника у БиХ. Група бошњачких посланика затражила је да Представнички дом разматра, како су форумулисали, "учестале нападе на повратнике" на територији Републике Српске и приједлог мјера и активности на побољшању њихове безбједности у цијелој БиХ.