ПСИХОЛОГ ЗА КАСОМ

Ова жена, психолог, а трговац, у Братунац је стигла са родитељима из Хаџића као мала дјевојчица у зиму 1996. године у избјегличкој колони, у егзодусу Срба из Сарајева након потписивања Дејтонског мировног споразума. У Братунцу је одрасла и формирала породицу

Пише: Миро ПЕЈИЋ БРАТУНАЦ, 7. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Миленка Јанковић из Братунца прије 10 година /2013/ завршила је студиј психологије на Филозофском факултету у Источном Сарајеву и, умјесто у струци, ради за касом у једном продајном центру у овом мјесту. У немогућности да дође до запослења у струци за коју се школовала, да би обезбиједила егзистенцију, Миленка је прије пет година почела да ради као трговац. Након петогодишњих безуспјешних покушаја да се запосли као професор психологије, Јанковићева је одлучила да се пријави на конкурс и почела да ради као трговац, борећи се за бољу будућност своје породице и сигурну егзистенцију. По завршетку факултета, Миленка је свега неколико мјесеци радила у школи и вртићу у својој струци као замјена за колеге које су биле на боловању. Она је радила и друге волонтерске и хонорарне послове у женским невладиним организацијама и у дјечијој играоници, али није успјела да добије стално запослење. Ова жена, психолог, а трговац, у Братунац је стигла са родитељима из Хаџића као мала дјевојчица у зиму 1996. године у избјегличкој колони, у егзодусу Срба из Сарајева након потписивања Дејтонског мировног споразума. Миленка је у Братунцу одрасла и формирала породицу. "Након завршеног студија циљ ми је био да одрадим приправнички стаж, положим државни испит и дођем до запослења у струци. Пет година сам пратила конкурсе, пријављивала се, али без успјеха", прича Јанковићева за Срну. Надајући се запослењу, Миленка се удала и чекала бебу када је објављен конкурс за пријем трговаца у тржном центру гдје и сада ради. "Пријавила сам се за посао трговца у тржном центру који је овдје отворен. Нисам позвана одмах, али убрзо је стигао позив. Када сам отишла на разговор рекла сам да сам трудна. Ипак, то није био проблем, примили су ме и убрзо сам добила стално запослење", истиче Миленка, указујући на разумијевање послодавца. Она каже да није имала много избора. Њен супруг је остао без запослења и прихватила је да ради тај посао јер се не стиди да живи од поштеног рада у било којој струци. Након Миленке, убрзо је у истом тржном центру добио посао и њен супруг Огњен и данас су обоје запослени као радне колеге и родитељи двоје дјеце. ДРУШТВЕНО И ПОЛИТИЧКИ АКТИВНА Ни укључивање у политику није јој помогло да дође до посла у својој струци, али је, каже Миленка, допринијело да дође до нових искустава, која јој обогаћују живот и омогућавају неке нове контакте и идеје које може да реализује у свом мјесту. "Осим тога што сам активна у женским организацијама, одлучила сам да се активирам и у политици, јер сматрам да млади људи треба да се баве политиком, умјесто да се она бави нама. Актив жена организовао је први велики хуманитарни базар за једног дјечака и добили смо подршку читаве локалне заједнице, фирми и хуманих људи и прикупили пристојну своту новца", присјећа се Миленка. Она истиче да јој је политика помогла да се удружи са још чланова и да буду корисни у заједници. "Увијек се радо укључимо у све хуманитарне активности и из личних средстава помогнемо колико можемо, јер то радимо искрено и мотивишемо људе да покажу хуманост и солидарност", говори ова жена, психолог у трговачкој кецељи. Све што ради и што је радила, Миленка види као прилику да нешто научи и доживи нешто ново, те обогати своје искуство, које ће сигурно примјењивати у животу. ДОБРО ВАСПИТАЊЕ - ИЗ ДОБРЕ КУЋЕ Њене родитеље задесило је много недаћа у протекле три деценије, међутим, бројна породица и успјеси их охрабрују и дају снагу да истрају и да на живот гледају ведрије. Са својим, српским народом, они су напустили Хаџиће након потписивања Дејтонског споразума. Миленкин отац Радмило је ратни војни инвалид, а мајка Душанка је нарушеног здравља, али се не предају јер имају три кћерке - Миленку и Јовану које су им подариле петоро унучади, а ту је и најмлађа свестрана Николина, овогодишњи ученик генерације у братуначком средњошколском центру, о којој је Срна писала, а сада је прва година Мехатронике на Факултету техничких наука у Новом Саду. "Све три смо одгајане да поштујемо своју породицу, себе као и друге људе. Мислим да смо у томе успјели, јер су наши родитељи поносни на нас. Добро васпитање и добри људи долазе из добре куће", додаје Јанковићева. ВОЉЕЛА БИ ДА РАДИ У СТРУЦИ Миленка не крије да јој рад у струци недостаје, а жељела би и да упише мастер студије, у чему је спутавају финансијске могућности. "Рад у струци ми недостаје јер тај посао волим. Породица и посао који обављам испуњавају ми вријеме, али сигурно да би било много боље да радим у својој струци, а вјерујем да ће и до тога доћи јер не одустајем", рекла је на крају разговора Миленка, супруга, мајка и дипломирани психолог. Она је особа која је на свом послу увијек насмијана, ведра, веома услужна и од велике помоћи купцима да пронађу жељени артикал у тржном центру у којем је запослена.