Четвртак , 13. јун 2024.

Догодило се на данашњи дан

05.02.2024

Time07:00:00

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Данас је понедјељак, 5. фебруар, 36. дан 2024. До краја године има 330 данa.

БИЈЕЉИНА, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Данас је понедјељак, 5. фебруар, 36. дан 2024. До краја године има 330 данa.



1782. - Шпанци преотели од Британаца средоземно острво Минорка. 1814. - У Бечу објављена "Мала простонародна славеносербска пјесмарица" Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом. 1840. - Рођен шкотски проналазач Џон Бојд Данлоп, који је 1887. изумио пнеуматску гуму. Изум је комерцијализовао 1890, у прво вријеме производећи гуме за бицикле, касније за аутомобиле, што је био један од најважнијих услова за убрзан развој аутомобилске индустрије. 1840. - Рођен британски конструктор оружја америчког поријекла Хајрем Стивенс Максим /Хирам Стевенс Маxим/, чији је митраљез конструисан 1884. назван "максим". 1876. - Кнез Милан Обреновић потписао "Устројство ђенералштаба" којим је основано Историјско одjељење Главног ђенералштаба, претеча Војног архива Србије. 1881. - Умро шкотски историчар и филозоф Томас Карлајл, чија се дјела, уз богатство чињеничног материјала, одликују живошћу маште и драматичношћу излагања. Дјела: "Француска револуција", "О херојима", "Живот Фридриха Великог", "Сартор Ресартус", "Чартизам", "Прошлост и садашњост", "Писма и говори Оливера Кромвела", "Критички есеји" /седам књига/. 1884. - Рођен српски писац Вељко Петровић, члан Српске академије наука и уметности, који је претежно писао о Војводини, њеном амбијенту и људима. Права је завршио у Будимпешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом свјетском рату добровољац, потом начелник у министарству просвјете, предсједник Матице српске у Новом Саду и Српске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја. Непосредним и родољубивим стиховима жигосао је национално отуђивање, корупцију и издају, а у интимној лирици био је импресиониста. Писао је и студије о књижевности и сликарству. Дјела: збирке пјесама "Родољубиве песме", "На прагу", "Стихови", збирке приповиједака ""Буња и други у Раванграду", "Варљиво пролеће", "Померене савести", "Препелица у руци", "Дах живота", "Молох". 1885. - Белгијски краљ Леополд Други прогласио афрички Конго личним посједом под називом "Независна Држава Конго". 1893. - Умро српски глумац Тоша Јовановић, члан Народног казалишта у Загребу и Народног позоришта у Београду, један од највећих српских глумаца 19. вијека. Посебно се истакао улогама хероја и љубавника. Први је глумац из Србије који је гостовао је у Будимпешти. 1917. - Усвајањем новог устава Мексико постао федеративна република 28 савезних држава. Прокламован је принцип да земља и рудно богатство припадају народу, црква је одвојена од државе, признато је право радника да се организују у синдикате, штрајкују и учествују у подјели профита, уведено је осмочасовно радно вријеме. 1919. - Рођен грчки државник и економиста Андреас Папандреу, први социјалистички премијер Грчке. Био је шеф владе од 1981. до 1989. и од 1993. до јануара 1996, кад се повукао због болести. Предавао је на америчким универзитетима Харвард и Беркли, а у политички живот Грчке ушао је 1961. као члан Уније центра, странке свога оца Георгиоса. У очевој влади био је министар, али је дао оставку због несугласица с десним струјама у партији, а 1965. је напустио земљу. По повратку, послије војног пуча 1967. затваран је као противник диктатуре, а 1968. добио је дозволу да оде у САД. Вратио се 1974. и основао Свегрчки социјалистички покрет /ПАСОК/, с којим је добио изборе 1977, а премијер је постао четири године потом кад је ПАСОК поново побиједио на изборима. 1941. - Њемачка у Другом свјетском рату у Берлину, на тајном састанку шефа дипломатије Јоахима фон Рибентропа с изаслаником југословенске владе Данилом Грегорићем, извршила јак притисак на Југославију да приступи Тројном пакту, што је она учинила 25. марта 1941. 1941. - Умро аустралијски писац Ендрју Бартон - Бањо Петерсон, аутор изврсних балада као што је "Човјек са сњежне ријеке". У роману "Брак" на сликовит начин описао је живот на овчарским фармама Аустралије. 1944. - Врховни командант Народноослободилачке војске Југославије Јосип Броз у Другом свјетском рату упутио депешу повјереницима у Србији, обавјештавајући их да им у специјалну мисију шаље британског мајора Џонија Ханикера, члана британске војне мисије при Врховном штабу НОВЈ, који ће Савезничкој мисији при Врховном штабу достављати "све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловства". У депеши је наглашено: "Врховни штаб ће, ипак, одлучити да ли ће предложени циљ да се бомбардује". Откривање садржине те поруке омогућило је историчарима да разријеше мистерију о разлозима бјесомучне англоамеричке ваздушне кампање по градовима у Србији и Црној Гори, током које су "савезници" до септембра 1944. мало наудили њемачкој војној сили, али су под изговором истјеривања Нијемаца убили хиљаде српских цивила. Деценијама послије рата - пошто се, ипак, шушкало о позадини ваздушних удара - тврдило се да Тито није имао никакве везе с њима, да се, чак, љутио на Енглезе и Американце због те чудовишне операције и да је протестовао због бездушног уништавања србијанских и црногорских градова и безразложног убијања беспомоћних цивила. 1945. - Америчке трупе под командом генерала Дагласа Макартура у Другом свјетском рату ушле у филипински главни град Манилу. 1971. - У Белфасту током немира убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Сјеверну Ирску 1969. 1983. - У Лиону послије изручења из Боливије ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској. "Џелат из Лиона" - како су га звали - директно је одговоран за убиства и мучења хиљада француских родољуба у Другом свјетском рату, у Боливији се скривао 32 године. 1988. - Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Сви осуђени су рехабилитовани, јер је оптужба била измишљена према налогу Јосифа Стаљина. 1990. - Совјетски предсједник Михаил Горбачов на партијском пленуму рекао да Комунистичка партија мора да се одрекне монопола на власт. 1993. - У Београду основана Фондација "Борислав Пекић" ради трајног чувања и његовања успомене на великог српског писца, сређивања и публиковања његове рукописне заоставштине, издавања сабраних дјела, превођења на стране језике. Установљена је и Књижевна стипендија "Борислав Пекић". 1993. - Умро амерички режисер, сценариста и продуцент Џозеф Лео Менкевиц, добитник два "Оскара" за режију и два за сценарио. Филмови: "Све о Еви", "Писма за три жене", "Јулије Цезар", "Клеопатра", "Босонога контеса", "Бјекство", "Људи ће причати", "Тихи Американац", "Пет прстију", "Изненада прошлог љета". 1994. - На сарајевској пијаци "Маркале" погинуло 68 људи од експлозије наводно само једне минобацачке гранате, за шта су оптужени Срби да би - како се показало - било издејствовано повлачење тешког наоружања око Сарајева. Српска страна је негирала кривицу, тврдећи да је трагедију инсценирала влада у Сарајеву под контролом лидера Странке демократске акције Алије Изетбеговића. Никада није проведена независна истрага о том нападу, као ни послије експлозије готово на истом мјесту крајем августа 1995, која је послужила као покриће за масовне нападе авијације НАТО-а на Републику Српску. 1996. - Власти у Сарајеву су на своју руку - мимо знања Међународног суда у Хагу за ратне злочине - киднаповале српског генерала Ђорђа Ђукића, пуковника Алексу Крсмановића и још шест људи, пресревши их док су ишли на заказани састанак с представницима међународних војних снага. Суд у Хагу накнадно је легализовао отмицу наводних ратних злочинаца који су пребачени у холандску пријестоницу, гдје је потом у затвору умро обољели генерал Ђукић, а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе. 1997. - Три највеће швајцарске банке - под снажним међународним притиском послије шокантних открића о њиховој срамној сарадњи с њемачким нацистима у Другом свјетском рату у скривању богатства отетог од убијених Јевреја - основале хуманитарни фонд од стотину милиона швајцарских франака за жртве холокауста. 2004. - Врховни суд Хрватске поништио неправоснажну пресуду Суда у Госпићу, којом је Србин Светозар Каран из Коренице осуђен крајем прошле године на 13 година затвора због наводних ратних злочина.

Догодило се на данашњи дан

Timeприје 1 дан

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 14. ЈУНА /СРНА/ - Данас је петак, 14. јун, 166. дан 2024. До краја године има 200 дана.

Timeприје 1 сат

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 13. ЈУНА /СРНА/ - Данас је четвртак, 13. јун, 165. дан 2024. До краја године има 201 дан.

Timeприје 18 сати

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 12. ЈУНА /СРНА/ - Данас је сриједа, 12. јун, 164. дан 2024. До краја године су 202 дана.

Timeприје 2 дана

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 11. ЈУНА /СРНА/ - Данас је уторак, 11. јун, 163. дан 2024. До краја године има 203 дана.

Timeприје 4 дана

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 9. ЈУНА /СРНА/ - Данас је четвртак, 9. јун, 161. дан 2024. До краја године има 205 дана.

Timeприје 5 дана

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 8. ЈУНА /СРНА/ - Данас је четвртак, 8. јун, 160. дан 2024. До краја године има 206 дана.

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.