ЈЕДИНО РЈЕШЕЊЕ - ДОГОВОР ДОМАЋИХ ПОЛИТИЧАРА, БЕЗ АГА И КОЊА

Спорном резолуцијом "бошњачка мисија" предлаже да се 11. јул установи као "међународни дана сјећања на догађаје у Сребреници из 1995. године". Да ли су се муслимани, Нијемци, Британци... приликом израде те резолуције сјетили и српских жртава у и око Сребреници, да ли су се сјетили муџахедина које су доводили да кољу Србе, шутирају њихове главе, да ли су се сјетили српског свата!?

Пише: Татјана Парађина БАЊАЛУКА, 12. АПРИЛА /СРНА/ - Ситуација у БиХ из дана у дан постаје све компликованија и неизвјеснија намјерним изазивањем вјештачких криза, а све у копродукцији бошњачког политичког корпуса, који ту несрећну земљу доживљава својим власништвом, и њихових ментора предвођеним Американцем Мајклом Марфијем и Баварацем Кристијаном Шмитом, који се лажно представља као високи представник. Самим доласком Марфија и Шмита у БиХ и њиховим првим јавним иступима српски народ је спознао шта је њихов задатак - угњетавање и понижавање Републике Српске до изнемоглости, вршењем насилне ревизије историјских чињеница и провођењем воље само једног народа, муслиманског, а све са циљем нестанак Српске и поновног протјеривања српског народа са својих нових огњишта која су саградили у Републици Српској. Ништа добро нисмо ни могли очекивати од Шмита, који долази из Њемачке - колијевке нацизма, у чијој сиромашној биографији најупечатљивији је неславни податак, по којем једино и може остати упамћен, а то је да је рехабилитатор нациста и сљедбеник нацистичке идеологије. Стога ни не чуди његов однос према Републици Српској и Србима, који је био највећи "трн у оку" Tрећем Рајху, јер је то био народ који је пружио најжешћи отпор фашизму. Наравно, ништа мање не чуди ни понашање Марфија чија земља је иницијатор низа криза и ратова у свијету и која више средстава одваја у те сврхе него за помоћ бескућницима који су преплавили Америку. Најновији атак на Републику Српску и српски народ јесте приједлог резолуције о Сребреници, који су упутиле мисије неколицине земаља при УН, укључујући и такозвану "мисију БиХ", која је у суштини мисија Златка Лагумџије, Дениса Бећировића и Елмедина Конаковића, с обзиром на то да ова тема никада није била на столу надлежних институција у којима сједе Срби, Хрвати и Бошњаци. Ова резолуција је вјероватно пресудна за даљи опстанак БиХ, а њено усвајање или неусвајање даће одговор на питање шта ће бити са БиХ, односно хоће ли бити дејтонске БиХ или неће бити ни дејтонске, ни унитарне, ни централизоване, како је год ко доживљавао или прижељкивао. Спорном резолуцијом "бошњачка мисија" предлаже да се 11. јул установи као "међународни дана сјећања на догађаје у Сребреници из 1995. године". Да ли су се муслимани, Нијемци, Британци... приликом израде те резолуције сјетили и српских жртава у и око Сребреници, да ли су се сјетили муџахедина које су доводили да кољу Србе, шутирају њихове главе, да ли су се сјетили српског свата!? Да ли су се сјетили 15-годишњег дјечака Слободана Стојановића који је мучки убијен августа 1992. код Зворника или његовог вршњака Споменка Гостића убијеног на Озрену, да ли су сјетили сада већ покојне мајке Добрине Продановић која грли лобању свога крвнички убијеног сина, да ли су се сјетили мајке хероја Миље Зечевић, којој су 26. марта 1992. на кућном прагу убијени синови Петар, Васо, Милан и супруг Јован, и многобројних, у црно завијених, српских мајки... Да ли су се сјетили етничког чишћења у Сарајеву, да ли су сјетили 160.000 протјераних сарајевских Срба, убијених угледних српских љекара, судија и бројних сарајевских интелектуалаца који су били криви само зато што су Срби, а зачије гробове се ни ... Хиљаду и једно да ли су сјетили!? А наравно хиљаду и једно да нису. Јер то су Срби, то за њих нису жртве. Сузе српских мајки и њихова бол њима ништа не значе. Такође, Насер Орић за њих није злочинац, као ни Рамиз Делалић, ни Сакиб Махмуљин, нити бројни други о чијим злодјелима над српским народом свједоче подаци званичних институција Српске, породице жртава и преживјели свједоци. Више од три деценије лажу српски народ, лажу и данас, веома покварено, јадно да јадније и огавније не може бити. Или, можда и може!? Могу они све и на све су спремни. Од оних који су српске жртве приказивали као своје, који су инсценирали сарајевске Маркале и бројне друге злочине над сопственим народом ништа нас не смије и не може изненадити. Данас тврде да својим приједлогом резолуције ниједном народу се не ставља колективна одговорност, ниједан народ неће бити жигосан!? Да ли они у сарајевској касаби, сједећи на сећијама заједно са разним бјелосвјетским изазивачима вјештачких криза у БиХ и рушитељима договора домаћих политичара мисле да су Срби глупи, да нису прозрели њихове намјере, да не знају да им стављају омчу око врата, да им желе да укину Републику која је гарант њиховог опстанка на овим просторима!? Варају се, цијели свијет могу имати на својој страни, али институције Српске, на челу са Милорадом Додиком, никада им неће ставити Републику Српску и српски народ на пладањ, нити ће подлећи њиховим манипулацијама и лажним перформансима. Руководство Републике Српске научило је на њихове подвале, и увијек је десет корака испред. Њихов једини и искрени циљ је поштивање слова Дејтона, уставног уређења БиХ, државне заједнице састављене од два ентитета и три конститутивна народа, отворени дијалог и договор домаћих политичара. Јер само тако БиХ може ићи напријед, а не по принципу - "вежи коња гдје ти ага каже". Од такве БиХ никада неће бити ништа. Једино рјешење је домаћи политичари, дијалог и договор, без ага и коња.