МЛАДИ ГАРДИСТИ НА ТРЕСКАВИЦИ СВОЈИМ СЈЕНАМА ЧУВАЈУ СРПСКУ

САРАЈЕВО, 14. АПРИЛА /СРНА/ - Сутра се навршава 29 година од велике борбе на објекту Пашина планина на Трескавици у којој је погинуло 12 голобрадих припадника Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске /ВРС/ бранећи Републику Српску и српски народ, чија се гробна мјеста налазе широм Српске.

Жељко Дакић, предсједник Удружења гардиста 1. гардијске моторизоване бригаде Главног штаба ВРС које баштини традицију ове славне јединице, навео је да се без имало стида може рећи да су битке на Трескавици биле Кошаре прије Кошара, јер током 1995. године, све до потписивања мировног споразума, није било мјесеца а да није избила офанзива ширих размјера на Трескавицу. "Наспрам гардијске бригаде стајало је пет бригада тадашњег непријатеља са свим елементима борбене и логистичке подршке. Свакодневно су атаковали на различитим правцима, али ниједног тренутка нисмо попустили", рекао је Дакић. Он је напоменуо да је једна од одлика 1. гардијске моторизоване бригаде то што је попуњавана регрутима по екстериторијалном принципу. "Себе смо звали синови Српске јер смо у гарду долазили из свих општина Републике Српске па смо сматрали да нисмо ничији", навео је Дакић. Он је истакао да се гардисти данас сјећају овог немилог догађаја са тугом, али и са одређеном дозом поноса. "Данас се сјећамо погинуле нам браће на Пашиној планини на Трескавици и заједно са њиховим породицама смо обишли њихове вјечне куће, положили цвијеће и прислужили свијеће, а у многим православним храмовима широм Републике Српске су служени парастоси. Једна мања група гардиста, чланова нашег удружења, извршила је и поход на мјесто страдања на Пашиној планини на Трескавици", рекао је Дакић. Он је нагласио да и данас, кроз све активности које проводе у Удружењу, гардисти доказују да живе једни за друге. У данашњем походу учествовали су и чланови Удружења гардиста Драгиша Савић, Данијел Бјелица и Небојша Дамјановић који су рекли да су на Пашину планину изашли како би на мјесту страдања положили 12 ружа, прислужили свијеће и одали почаст погинулој браћи која су животе уградила у темеље Републике Српске. На Пашиној планини 15. априла 1995. године погинули су Маријан Бркић из Кључа, Славиша Чворић и Тихомир Којић из Шековића, Миле Крајцер и Душан Тучић из Рибника, Горан Лукић и Анђелко Тривунчевић из Теслић, Бошко Новаковић из Босанског Петровца, Слађан Шиљак из Вареша, Озрен Ћургуз из Санског Моста, те Синиша Марић и Драган Радић из Купреса. "Било је изазовно бити гардиста, али је било на част и понос сваком младом гардисти. Ти момци са својих 18 или 19 година били су свјесни које би биле посљедице евентуалног успјеха непријатеља и пада њихових линија", саопштено је из Удружења гардиста 1. гардијске моторизоване бригаде Главног штаба ВРС. Из Удружења истичу да су се гардисти, управо због те чињенице, завјетовали гардијској застави и амблему који су носили на рукаву да неће устукнути и да ће одбранити територију и зато су гинули храбро, без повлачења. "Ови млади гардисти остали су на вјечној стражи на Трескавици гдје и данас својим сјенама чувају Републику Српску", поручују из Удружења.